Broj obolelih od Parkinsonove bolesti raste, čini se – nezadrživo. Do 2050. godine, broj obolelih bi trebalo da dostigne 25,2 miliona, što predstavlja povećanje od 112 odsto u odnosu na 2021. Ovi brojevi su probili sve projekcije.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Povodom Svetskog dana borbe protiv Parkinsonove bolesti, 11. aprila, udruženja širom sveta upućuju ozbiljno upozorenje u vezi sa ovom bolešću. Broj zabeleženih slučajeva neprestano raste. Na svetskom nivou se očekuje značajan porast u narednim decenijama.
Godine 2021. skoro 12 miliona ljudi širom sveta bilo je pogođeno ovom bolešću. Ovaj broj je prvobitno bio predviđen tek za 2040. godinu! Do 2050. godine, broj obolelih bi trebalo da dostigne 25,2 miliona, što predstavlja povećanje od 112 odsto u odnosu na 2021. ovo je, ako treba upšte podvlačiti – ogromno povećanje.
Faktori porasta broja slučajeva Parkinsonove bolesti
Starenje stanovništva ostaje glavni činilac porasta broja slučajeva Parkinsonove bolesti. Pretpostavlja se da bi ovaj činilac trebalo da bude odgovoran za 89 odsto slučajeva do 2050. godine. Međutim, i faktori iz okruženja imaju važnu ulogu.
Naime, uloga izloženosti pesticidima u razvoju bolesti odavno je potvrđena i doprinosi njenom širenju. U tom smislu, načelo predostrožnosti i prevencija moraju biti apsolutni prioriteti kako bi se usporio porast broja obolelih.
Simptomi Parkinsonove bolesti
Trenutno ne postoji lek za Parkinsonovu bolest. Postoje lekovi, ali oni samo ublažavaju vidljive motoričke simptome. Potrebno je prilagoditi i pojačati ove terapije, koje vremenom postaju sve manje efikasne kako bolest napreduje.
Odgovorna za više od šezdeset motoričkih i nemotoričkih simptoma, ova bolest, osim fizičke patnje koju izaziva, značajno i dugoročno narušava život pogođenih osoba.
Usporeni pokreti, ukočenost tela i drhtanje udova u stanju mirovanja ostaju tri glavna motorička simptoma na osnovu kojih se postavlja dijagnoza.
Istovremeno, nemotorički simptomi, nevidljivi i gotovo nepoznati široj javnosti – poput hroničnog umora, poremećaja sna, zatvora, bolova, depresije ili anksioznosti – dodatno otežavaju svakodnevicu obolelih.
Parkinsonova bolest čini čoveka zarobljenikom sopstvenog tela, uzrokujući povlačenje iz društva i društvenu izolaciju. Parkinsonova bolest veoma utiče na društveni život: posao se teže zadržava, aktivnosti van kuće su ograničene, narušavaju se odnosi sa partnerom, porodicom, prijateljima…
Nedovoljno poznavanje Parkinsonove bolesti od strane šire javnosti dodatno izoluje pogođene osobe: Primera radi, u Francuskoj gde je sprovedno jedno ispitivanje, 84 odsto ispitanika smatra da je Parkinson retka bolest. Više od tri četvrtine (78%) misli da je drhtanje najčešći simptom – iako skoro trećina obolelih uopšte ne pokazuje drhtanje.
Borba protiv Parkinsonove bolesti – političko pitanje
Zahvaljujući inicijativi nekih zemalja, poput Sjedinjenih Američkih Država, i to pretežno zahvaljujući privatnim sredstvima, svetska naučna istraživanja napreduju. Ipak, ona su i dalje nedovoljna s obzirom na ozbiljnost problema i ne mogu biti jedini način za usporavanje razvoja bolesti.
Biće potrebna i bolja zdravstvena zaštita kako bi se poboljšao kvalitet života obolelih i usporila progresija simptoma. To ne može da se desi bez političke volje: Parkinsonova bolest postaje sve veći izazov za zdravstvene sisteme.
Proaktivni pristup je, pored toga, neophodan kako bi se anticipiralo dramatično povećanje broja pogođenih osoba i obezbedila efikasna briga. Uzimajući u obzir hitnost situacije, Sjedinjene Države su u julu 2024. usvojile zakon koji bi trebalo da dovede do formulisanja plana bez presedana za prevenciju i lečenje Parkinsonove bolesti, ublažavanje simptoma i usporavanje ili zaustavljanje njenog napredovanja.
Podsećamo, kao i sa Parkinsonovom bolešću, tako je i sa Alchajmerovom – ova neurološka oboljenja zahtevaju političku volju i angažovanje celokupnog društva. Tekst (2016) na tu temu Alchajmer – politička bolest.
Fotografija: Mario Heller sa Unsplash