Branislava i Milica (Beograd): Vreme klizi kroz naše prste

Branislava i Milica (Beograd): Vreme klizi kroz naše prste

Priča sa III konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“ u kategoriji „Najbolja priča o putovanju u inostranstvo“.

„Vrati mi se u Sorento, tebe željno čekam ja…“ – pesma naše mladosti, lepote koja je iza nas…

A sada, u zrelim godinama – ponovo Sorento.

Mali grad, pun sunca sa uskim ulicama i puno zelenila, kaleidoskop boja i simfonija mirirsa. Mistične stene i zaliv Tirenskog mora, sa azurnozelenom vodom. Sunce se kupa u zlatastom sjaju mora.

Prelep osećaj, grad pun života sa puno hotela, turista sa svih strana sveta, pruža nam osećaj kosmopolita. Puno dečjeg smeha, na trgovima motori i vespe sa raznobojnim bojama kaciga vozača, otvoreni šareni busevi. Fascinantno, čarobno!

A, ako želite odmor od blještavih radnji, tu su kafići i bašte restorana sa stolicama od bambusa okrenuti suncu. Paste, plodovi mora, masline, limuni, italijanske profiterole, nezaobilazni kroasani i, naravno, kapućino. Tiha muzika, melodija jezika, otvara nam dušu za primanje ugođaja.

A onda  – Kapri, ostrvo za uživanje, Ana Kapri i Kapri. Miris mora, pogled na bujno rastinje. Raskošna lepota, stene – ostaci vulkana i pogled na Vezuv. Šta očekivati više?

Nije čudno što su poznati pisci i pesnici (Gete, Bajron, Gorki) stvarali tu svoja velika dela. Tišina, mir i lepota koje daju inspiraciju i izazivaju strepnju od neočekivanog. Oaza mira na ovom izmučenom svetu.

„Vrati mi se u Sorento, da mi sunce opet sja…“ pevao je davno D. Modunjo ili neki drugi italijanski poznati pevač, a bilo je davno, davno, a pesma se i dalje čuje iz krivudavih uskih ulica Sorenta.

Branislava Ćirić i Milica Čelan, Beograd

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *