Pesma sa III konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“ u kategoriji „Najbolja putopisna pesma“.
Fotografija: Sreten Pantelić
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ti si ona grana spasa
Za koju se uhvatim kad bi duša nizbrdo i
kad moram da je zadržim.
Iako si izmišljena u mašti te samo ima,
ali mnogo pomogneš kad zaratim sa snovima.
Ti si ona grana nade koja osmeh zadržava,
kada hoće da pobegne da u tami se uspava
Ti si ona grana spasa koja neda dâ posustane,
Ti si osmeh, ti si pjesma,
Sunce sjajno kada jutrom ustanem.
Čuvaću te i paziti kao dragulj koji sija
Dok života ima bićeš sa mnom, s tobom ja.
Ti si grana što ne vene procvetala olistala
Zaštita ćeš uvek biti jer bez tebe šta bih ja.
Ti si grana pouzdana što u duši pjesmu čuva.
Čuvaćeš je dok je mene i čuvaću tebe ja.
Ti si grana čvrsta, jaka za koju se uhvatim
kad se desi nizbrdica u beznađe da ne sletim.