Pesma sa III konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“ u kategoriji „Najbolja putopisna pesma“.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Spomen-kosturnica cerskih junaka, Tekeriš
Posebno jutro ovog oktobarskog dana
turističko “Zemun“ opet je sa nama
kreće se u Tekeriš s dužnim poštovanjem
ka njihovoj seni da u slavu predaka
ne budu zaboravljeni.
Krupan gradić mali, zapadne Srbije
ponosi se precima slavne istorije
o junaštvu ratnika još iz davnih dana
pripoveda u Tekerišu i ovog se dana.
Iako od bitke prođe jednog veka
ponosito spomen u kamen čeka.
Događaje čuva, na te davne dane
devojački peškir lečio junačke je rane.
Pocerina istorija živa, ljudska krv
se na njoj lila.
Na hiljade predaka položiše
živote svoje za slobodu kućnog praga
za slobodu zemlje svoje.
Tek što dođoše do slobode, proteraše Turke
a ubrzo, eto, stizu nove muke.
Ultimatum stiže sa austrijske strane
pokoreni neće biti, opet mora da se brane!
Kad Srbina snađe muka. tad ga vodi Božija ruka.
S opancima punim vode, krenuše u
borbu da Srbiju oslobode!
Tad je snaga u Srbinu od prirode jača
u ušima odjekuju jauci plača.
Jurišaće i na bajonete da odbrane kućni
prag, majku, ženu, dete.
Žestoke se bitke bile, vodile se ofanzive
Srbin ne da nadirati, otadžbinu osvajati.
Kasapnica beše živa, potocima krv je lila
Plavilom se sve plavilo, neprijatelj moć gubio.
Opasna je ta silina „Kazuj, strina, gde je Drina?“
Sa Srbinom baš je teško ratovati
hitro, žurno staše ka Drini bežati.
Izginula vojska silna, odbranjena otadžbina
a tuđin je izgubio, kosti svoje ostavio.
U grobnici sad snivaju svojim večnim snom
kosturnica sad je zajednički njihov dom.
Kosturnica zbrana od više ih glava
za slobodu potomaka behu žrtvovana
i onih što zemlju hteše prisvojiti
ni snevali nisu da će u njoj večno sniti.
Da l je vredno žrtvovati i mladi svoj život dati
zemlju nisu osvojili, večnu kuću su dobili.
Još je mnogo do slobode proliveno krvi
ne zaslužuju da se zaboravi.
Malo, malo, eto nekog rata
siročići mnogi, ostaše bez tata.
A i mnoge majke izgubiše muža, sina
Otadžbino, slobodna si
barem si ti živa!
Ništa nije važno ni svetije
od slobode svoje otadžbine
neka im je večna slava za žrtve
podnete davnih dana gde istorija se piše
za slobodu žrtvovani i nema ih više!!
Neka im je večna slava za hrabre,
nastradale, za sve njih
malo je što im možemo dati
da im posvetimo po neki stih.
Sledite u miru, draga naša deco
put njihov davno utaban
trasiran za slobodu, za miran san.
U amanet prenesite deci
neka znaju kakvi su im preci
i da šire dalje na potomke svoje
za slobodu i žstvovani više ne postoje!
Slava im!!!