Draganova nagrada 2017.

Ana (Pančevo): Selo mog detinjstva

Priča sa III konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja ženska putopisna priča“.

Fotografija: Saša Kovače, Velika Babina Gora

Selo mog detinjstva bilo je Velika Babina Gora. U blizini našeg sela nalazi se i Mala Babina Gora. Ova sela nalaze se u Slavoniji. Srez nam je bio Daruvar.

U Veliku Babinu Goru doselila sam se krajem Drugog svetskog rata sa majkom i tri sestre. Otac  i mlađi brat su poginuli u ratu. Stariji brat je bio oženjen.

Selo Babina Gora nalazilo se na bregu. Bilo je veliko i lepo. Kuće su bile u dva reda. Bilo je puno voćnjaka. Najlepše je bilo u proleće, kada procveta voće. Selo je izgledalo kao da je obuklo belu venčanicu i divno je mirisalo.

U našem voćnjaku, u blizini kuće, nalazila se velika kruška. Osim što je davala plodove, pravila je i divan hlad. U njenom hladu često smo se odmarali. Svi smo voleli tu krušku.

U Babinoj Gori pošla sam i u školu. Bilo je jako puno dece. Učitelj je držao nastavu u dve smene, i pre i posle podne. U našu školu dolazila su deca i iz manjih susednih sela, koja nisu imala svoju školu.

Na ulazu u selo, bila je predivna šuma. U šumi je bilo puno raznih gljiva, jagoda i cveća. Volela sam u proleće da berem prve visibabe. Preko leta brala sam mirisne ciklame. U šumi je bio i jedan veliki panj. Volela sam da sednem na taj panj, i da slušam ptice kako pevaju.

Najviše smo se radovali Petrovdanu. Tada je u našem selu bio kirvaj. Dolazili su licitari sa svojim tezgama. Najviše smo kupovali licitarska srca. Uvek je na Petrovdan dolazio i sveštenik. Služio je misu pored zvonika, jer selo nije imalo svoju crkvu.

Posle podne je bila igranka. Dolazili su mladići i devojke iz okolnih sela.

Voleli smo i zimu. Tada su bila posela. U selu je uvek bilo veselo. Sredinom 1949. godine, starija sestra je napustila selo. Došla je u Pančevo kod naših prijatelja. Zaposlila se u Utvi, fabrici aviona.

Za 29. novembar, Dan Republike, došla je u selo i tražila od majke da i mene povede u Pančevo. Tako sam jednog hladnog decembarskog jutra, napustila Babinu Goru.

Ubrzo, za nama došla je majka i dve mlađe sestre. Ja sam se veoma mlada zaposlila u predionici pamuka, tadašnjem Trudbeniku.

U Babinu Goru išla sam nekoliko puta dok sam još bila mlada. Još uvek je u selu bilo lepo…

Posle više godinama nisam tamo išla. Tek 1991. godine, kada mi je umro stariji brat u susednom selu, Jašenašu, poželela sam da vidim i Babinu Goru.

Kada sam videla selo, veoma sam se rastužila. Mnoge su kuće bile napuštene i oronule, sklone padu. Škola je bila zatvorena, a oko nje je svuda izrastao korov.

U selu više nije bilo dece. Stariji ljudi su poumirali, a mlađi su napustili selo, i otišli u grad, ili u beli svet, u potrazi za boljim životom. Selo je ostalo pusto, bilo je samo nekoliko porodica još u njemu.

Poželela sam da vidim i našu krušku. Bila je još uvek na svom mestu. Rađala je plodove i pravila hlad, kao da je prkosila svemu.

Bilo mi je jako teško zbog svega toga, a osećala sam i krivicu, jer baš moja porodica je prva napustila to selo. Veliku Babinu Goru nisam više nikada videla.

Ana Horvat, Pančevo


About the author

Penzin

Penzin je portal posvećen pitanjima starenja i poznih godina, kao i posledica koje će ovaj trend imati na pojedinca i društvo. Penzin edukuje, informiše i podseća na važne probleme i moguća rešenja za one koji se pripremaju ili su već u poznijim godinama, za one koji žele na vreme da razmotre sve mogućnosti, za one koji se staraju o ostarelim roditeljima, bakama i dekama. Za sve nas...

Tefter

Tefter

Draganova nagrada

Draganova nagrada - nagradni konkurs za najbolje putopisne priče i pesme starijih

Isplata penzija