Priča sa II konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja putopisna priča iz Srbije“.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija, Boban Armuš, Hram Svetog Save
„Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu“.
Ove reči pesnika Duška Radovića, turista koji je tek stigao, možda neće najbolje razumeti prvog dana boravka u glavnom gradu Srbije. Već sledećeg jutra, kao što to najčešće i biva, gosta će obuzeti radost što može bezbrižno da prošeta glavnom štraftom, zaviri u odaje beogradske tvrđave, nazdravi u Skadarliji, ludo se provede na splavovima Save i Dunava… a najistinitije i najdublje dirnuće ga sami Beograđani, jer oni su taj duh, taj šarm i snaga Beograda.
Gosti Beograda osetiće zaraznu živopisnost na zelenim pijacama prepunih ljudi i vedrine, mirisa i ukusa sočnih plodova i sočnih rečenica. Interesantno bi bilo da prošetaju Balkanskom ulicom.
Malo nizvodno ili uzvodno, podno Fruške rore ili u Grockoj, mogu uroniti u velike voćnjake i vinograde. Neka probaju to ukusno neprskano voće, gutljaj rakije ili vina. Neka idu do plave planine nadomak grada, planine keltskog imena Avala (Avalon).
Turisti koji se nađu kod nas u januaru, videće da i u tom mesecu imamo najviše velikih praznika: rođenje Gospoda Isusa Hrista – najveći hrišćanski praznik posle Vaskrsa. Božić je dan izmirenja. Božićna liturgija služi se rano, ponegde počinje već u ponoć. Običaj je da svaki dom poseti položajnik koji ukućanima poželi sreću i svaki napredak i od kojih biva darivan.
Bogom nadojena ličnost Svetog Save duboko je utkana prevashodno u duhovno, ali i u kulturno biće srpskog naroda. Po Srbiji i Crnoj Gori mnogi izvori su nazvani Savinim imenom, jer on je tu štapom dotakao kamen i izbila bi voda. Mnogim putevima i stranama je prošao i tu su sada Savine stope, Savine grede itd.
Naša zemlja obiluje raznovrsnim etno-kulturnim i turističkim okupljanjima. Ima ih TOKOM cele godine u svim krajevima. Na primer „Pršutijada“ je u januaru na Zlatiboru, u februaru su „Slaninijada“ u Kačarevu i „Kobasicijada“ u Turiji, „Roštiljijada“ u Leskovcu. U Kučevu imamo Homoljske motive, kao i Ljubičevske igre u Požarevcu.
Ali šlag na tortu daje Dragačevski sabor trubača u Guči. To je limeni tajfun koji prevrće planinu Jelicu i Srbiju naopačke. Guča je jedina tačka Srbije gde se jednom godišnje odvija seljačko-urbani sudar svetova pod starim vojničkim šatorima – kada se oči lepe za oznojene butine, kada plavuše i crnke igraju no stolovima. Ovde u Guči se sprema najbolji svadbarski kupus. Ovo jelo satima se kuva u zemljanom loncu i, što se duže krčka na vatri, to je ukusniji.
Ovaj putopis ne bi bio potpun ako se ne pomene naše Kosovo. Bio sam u Preševskoj dolini, dvogledom sam gledao susedno Kosovo. Video sam spaljene i demolirane hramove i manastire. Uništavaju se najveće svetinje pravoslavne umetnosti.
U razgovoru koji sam obavio sa lokalnim stanovnicima, kazali su mi da ne postoji precizna evidencija šta je sve nestalo i uništeno. Ko će se setiti izgorelog gvozdenog kreveta kralja Aleksandra Ujedinitelja, na kome je u Velikom ratu spavao poslednje noći pre nego što će iz Bogoslovije Sveti Kirilo i Metodije krenuti uled Prokletija i Albanskih planina?
Kosovo je naša zemlja. Tu su naši čokoti, sine moj. Ovo je tvoj med, tvoje vino. Onaj izgubljeni izvor i crne šume tvoje su, sine.
Vero naša pamet nam dozovi.
Kud odoše hici Principovi?
Ne pone’ li reka Kolubara
obe krune dva nemačka cara?
Misli moja, moj u glavi crve,
Zar počinje sve od četrdesetprve?
Zoran Čičić, Novi Beograd
finansijski tehničar u penziji, 62 godine
Spisak objavljenih priča i pesama sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“ pronaći ćete u članku: Radovi sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“