Godina 1953. bila je presudna: obnarodovano je da cigarete uzrokuju rak pluća. Međutim, umesto da se zaustavi, duvanska industrija izvršila je odlučnu i snažnu kontraofanzivu.
Druga strana velikog napretka industrije duvana – ona koja se tiče prevara i laži, dugo je bila sakrivena. Robert N. Proktor smatra da je 1953. godina bila presudna.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Te godine, magazin Tajm objavio je članak u kome obaveštavaju javnost da je dokazano da katran iz dima cigareta izaziva rak kod miševa. Zatim je, krajem iste godine, Njujork Tajms izvestio da su upravo cigarete te koje su uzrok velikom porastu tumora pluća kod ljudi, što je vidljivo i u statistikama te bolesti tokom dve decenije koje su prethodile izveštaju.
Da je svet bio razuman, uspeh duvanske industrije bi se te godine preokrenuo. Međutim, nije bilo razuma. Odigrala se kontraofanziva. „Tokom 14. i 15. decembra 1953. godine, u Hotelu Plaza, u centru Menhetna, pod predsedništvom predsednika kompanije American Tobacco, sve kompanije bile su prisutne, ujedinjene. I postignut je dogovor.“
Odlučeno je da se agenciji za odnose sa javnošću Hill and Knowlton poveri koordinacija kampanje za odagnavanje strahova „saopštavanjem ’činjenica’ da industrija čini sve što je u njenoj moći da se otkrije istina i isprave eventualni nedostaci cigareta.“ Prevara je pokrenuta i više se nikada neće zaustaviti. Osnovan je Council for Tobacco Research – CRT (Odbor za istraživanje duvana). Ogromne svote novca uložene su u zamazivanje očiju javnosti.
Pokrenute su, istovremeno, i druge strategije. Stvaranje zavisnosti pomoću hemije. Jer zavisnost od nikotina ne nastaje samo sama od sebe. To je, naprotiv, rezultat jake i složene hemije. Nekoliko stotina jedinjenja – pospešivači sagorevanja, amonijak, razni dodaci, šećeri itd – dodavane su duvanu. One čine dim manje iritantnim, lakšim za udisanje.
„Moglo bi se reći da je cigareta zaista defektan proizvod u smislu da je mnogo više štetna nego što bi inače trebalo da bude (da nije ’menjana’). Ona se prilagođava kako bi pušači bili što više zavisni i to je čini dodatno opasnom„, objašnjava Proktor.
Zla hobotnica duvanskog lobija svuda je zavukla svoje pipke: infiltrirala se u medije, u nauku, a Robert Proktor je pronašao dokaze i za njenu infiltraciju u njegovoj oblasti. Proizvođači cigareta tajno su plaćali oko pedeset istoričara. U dokumentima iz ove, nekada tajne, arhive duvanske industrije (vidi 1. deo) ima reči i o planovima da se obrazuje rasadnik naučnika.