Početna Magazin Godine Ekonomija Zaduživanje Srbije za isplatu penzija – MMF očekuje reforme

Zaduživanje Srbije za isplatu penzija – MMF očekuje reforme

Da bi isplaćivala penzije, Srbija se praktično zadužuje. Pitanje promena u penzijskom sistemu sigurno će biti predmet pregovora sa MMF-om koji će uslediti nakon formiranja vlade.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Srbija je jedan od evropskih rekordera po procentu koji se iz budžeta izdvaja za penzije, a koji iznosi od 13 do 14%. Da bi isplaćivala penzije, država se praktično zadužuje.

Do trajne destabilizacije penzijskog sistema i javnih finansija u celini, dovelo je, prema rečima člana Fiskalnog saveta Nikole Altiparmakova, povećanje penzija iz 2008. godine – 11% u februaru i 10% u oktobru.

On za list Dnevnik kaže da je neodrživa situacija u kojoj se država zadužuje za isplatu penzija, a da je, pri tom, negativni evropski rekorder po učešću rashoda za penzije u bruto društvenom proizvodu. Ove godine, Srbija planira da se zaduži pet milijardi evra, od čega će polovina ići na popunjavanje „rupa“ u budžetu.

U medijima se ovih dana pominje da će jedan od uslova Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u pregovorima o novom aranžmanu biti linearno smanjenje svih penzija i plata u javnom sektoru.

Altiparmakov kaže da će pitanje promena u penzijskom sistemu sigurno biti predmet pregovora sa MMF-om koji će uslediti nakon formiranja vlade. Verovatno nas očekuju promene u penzijskom sistemu vezane za sankcionisanje prevremenog odlaska u penziju i za kasnije penzionisanje žena.

„Budući da se 70% muškaraca i 50% žena u Srbiji penzioniše pre regularne dobi od 65, odnosno 60 godina, reformski prioritet mora biti uvođenje mera za destimulaciju prevremenog penzionisanja. Tačnije, reč je o uvođenju tzv. aktuarskih penala za oko 6% za svaku godinu prevremenog penzionisanja„, objašnjava Altiparmakov.

Što se tiče povećavanja starosne dobi za penzionisanje žena, kaže da, sem Srbije, nijedna druga zemlja u Evropi ne dozvoljava da se one penzionišu pet godina pre muškaraca. „Najveći broj zemalja je izjednačio starosnu granicu za oba pola, a pojedine države, poput Rumunije i Bugarske, i dalje dozvoljavaju ženama da se ranije penzionišu, ali samo dve godine u odnosu na muškarce“, kaže Altiparmakov.