Ukupno, Volstrit je isplatio neverovatnih 26,7 milijardi dolara bonusa prošle godine – što je najviša suma od finansijske krize 2008. a treća najveća ikad. Da li bankari Volstrita zaista toliko vrede?
Prošlogodišnji prosečni bonus na Volstritu bio je 15% viši u odnosu na prethodnu godinu, što je najviša prosečna vrednost bonusa od finansijske krize 2008. a treća najveća ikad. Radi se samo o bonusima, preko i mimo plate. Ukupno, Volstrit je isplatio neverovatnih 26,7 milijardi dolara bonusa prošle godine.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
- Zabluda ’Plaćeni koliko i vrede’ (1) – Moć sindikata
- Zabluda ’Plaćeni koliko i vrede’ (2) – Radnici i direktori
Da li bankari Volstrita zaista toliko vrede? Ne ako uračunate skrivene subvencije koje se slivaju u velike Volstrit banke koje se još od spašavanja 2008. godine smatraju prevelikim da propadnu.
Ljudi koji svoju štednju ostavljaju u ovim bankama prihvataju niže kamatne stope na depozite ili kredite nego što se zahteva od manjih banaka. To je zato što su manje banke rizičnije mesto za čuvanje novca. Za razliku od velikih banaka, manje neće biti spasene ako upadnu u nevolju. Ove skrivene subvencije daju Volstrit bankama konkurentsku prednost nad manjim bankama, što znači da Volstrit zarađuje više novca. A kako njihov profit raste, velike banke postaju još veće.
Kolika je ova skrivena subvencija? Oko osam desetina procentnog poena. Ako se to pomnoži sa ukupnom količinom novca koji se čuva u deset najvećih Volstrit banaka dobija se ogromna suma – oko 83 milijardi dolara godišnje. Nije potrebno biti kvantni fizičar ili čak bankar sa Volstrita da bi se shvatilo da skrivene subvencije koje banke sa Volstrita dobijaju zato što su „prevelike da propadnu“, jesu oko tri puta veće od onoga što Volstrit isplaćuje u bonusima.
Uzgred, lavovski deo te subvencije (64 milijardi dolara godišnje) dobijaju pet najvećih banaka JPMorgan, Bank of America, Citigroup, Wells Fargo i Goldman Sachs. Ovaj iznos je skoro jednak uobičajenom godišnjem profitu ovih banaka. Drugim rečima, kada se oduzmu subvencije, ne samo što nestaju svi bonusi, već i sav profit.
Razlog zašto su Volstrit bankari dobili debele plate plus bonuse prošle godine nije taj što su radili mnogo vrednije ili zato što su bili pametniji i promućurniji od većine drugih Amerikanaca. Oni su se omastili jer imaju sreće da rade u ustanovama – velikim Volstrit bankama – koje imaju privilegovano mesto u američkoj političkoj ekonomiji.
A zašto, zapravo, ove institucije i dalje imaju takve privilegije? Zašto američki Kongres nije iskoristio antimonopolske zakone da ih smanji, tako da nisu prevelike da bi propale ili da makar oporezuje njihove skrivene subvencije (koje, uostalom, proizilaze iz njihovog spašavanja koje su finansirali poreski obveznici)?
Možda zato što Volstrit takođe velikim delom učestvuje u donacijama za kampanje glavnih kandidata za Kongres i predsedništva obe stranke.
Prilagođen i skraćen tekst prof. Roberta Rajša