Biti liberal ili konzervativac nije političko opredeljenje?

Da li su konzervativci i liberali zaista različitog (političkog) mišljenja, ili je ono samo odraz dubljih emotivnih i instiktivnih razlika među pojedincima? Da li bismo bili konstruktivniji u dijalogu?

Američki predsednik Tomas Džeferson, 1813. godine, pisao je da dva glavna politička stava tog (i svakog?) doba postoje „oduvek“, i da zapravo predstavljaju „temperament i mentalnu strukturu različitih pojedinaca“.

Ovo potvrđuje i nauka dva veka kasnije. Istraživanja pokazauju da razlika između konzervativaca i liberala zadire dublje, i ima dodatne razloge osim političkih stavova zasnovanih na misaonom procesu. Zahvaljujući tehnologiji, danas je moguće meriti „fine“ fizičko-hemijske reakcije ljudi na spoljne nadražaje i uočiti dve preovlađujuće grupe.

Na primer, dokazano je da organizam onih koji se izjašnjavaju kao konzervativci, po pravilu snažnije reaguje kada ispitanici čuju glasnu buku, ili vide uznemirujuće prizore. Konzervativci ujedno više pažnje posvećuju negativnim nadražajima i u skladu sa tim zauzimaju odbrambeni stav.

U istraživanjima naučnici su pratili pokrete zenica (dužina zadržavanja na nekoj slici, usmeravanje fokusa), promene na koži (jeza, znojenje), i druge reakcije. Zaključak je da konzervativci i liberali pokazuju izraženo različite intezitete primaranih (i primalnih) reakcija na okruženje, i da bismo možda postali tolerantniji, ukoliko razumemo da politički stav nije zasnovan samo na mišljenju nego i na drugim, dubljim razlikama koje postoje među ljudima.

Komentar Penzina: Možda bi tu trebalo tražiti i neke od uzroka odnosa liberala i konzervativaca među mladim i starijim generacijama?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *