Bračni partner koji je i po nekoliko decenija živeo u vanbračnoj zajednici iz koje ima i decu, posle smrti partnera nema pravo na partnerovu penziju.
Pravo na porodičnu penziju suženo je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2011. godine od kada se starosna granica za ostvarivanja prava na ovu prinadležnost i za muškarce i za žene svake godine podiže za po šest meseci sve do 2017. godine.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Žene koje 2014. godine nasleđuju porodičnu penziju ne smeju biti mlađe od 51,6 godina, a udovci 56,6 godina.
Čitateljka, koja se javila „Politici”, ima dovoljno godina da nasledi muževljevu penziju, ali nije znala da na nju nema pravo iako je s njim više od 30 godina živela u vanbračnoj zajedini i s njim ima dvoje dece. Ostala je, kaže, bez ikakvih prihoda posle njegove smrti, a deca su na školovanju.
Kada je otišla u PIO fond da preda zahtev za porodičnu penziju, ne pomišljajući da ikakvih problema može da ima, jer je muž radio čitav radni vek i ostvario penziju, shvatila je da zapravo nema nikakva prava. Dodatni problem joj je i taj što bi jedno dete da nastavi studije u inostranstvu, pa pita imaju li oni neka prava na „očevinu”?
Kakva su prava onih partnera, najčešće žena, koje su živele u vanbračnim zajednicama, a koje nisu znali da na porodičnu penziju, posle smrti supružnika, ne mogu da računaju?
U Fondu PIO kažu da sve više ima takvih slučajeva, ali da pravo na porodičnu penziju imaju samo supružnici iz bračne zajednice ili bračni drug iz razvedenog braka kome je sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje.
U ovom slučaju, kada su supružnici živeli vanbračno, supruga ne može da ostvari pravo na porodičnu penziju, ali ukoliko se dokaže da su deca iz ove vanbračne zajednice, odnosno da im je preminuli otac, ona imaju pravo na penziju tokom celog školovanja, objašnjavaju u Penzijskom fondu.
Jelica Timotijević, direktor sektora za odnose s javnošću, objašnjava da deca do 26. godine koja su na školovanju imaju pravo na porodičnu penziju bez obzira da li su njihovi roditelji bili u bračnoj ili vanbračnoj zajednici. Oni ovaj novac mogu da primaju sve dok su studenti i dok o tome redovno dostavljaju potvrde Fondu, bez obzira na vrstu studija, a najduže do navršene 26. godine života.
Pravo na porodičnu penziju imaju i oni koji se već školuju u inostranstvu, ali i oni koji to tek planiraju. I to pod istim uslovima kao i da se školuju u zemlji.
Timotijević napominje da školska potvrda, koja se dostavlja nakon upisa u narednu školsku godinu, mora biti prevedena i overena kod sudskog tumača, odnosno prevodioca. Važno je da se zna, dodaje naša sagovornica, da deca korisnici porodične penzije mogu da rade preko omladinske zadruge, a da im penzija ne bude obustavljena. S tim što im se ovaj rad ne računa u staž osiguranja. Ovo pravo važi još od 2003. godine.
Uslov da i pored rada preko omladinske zadruge neko nastavi da prima porodičnu penziju jeste da osiguranik nije na školovanju do 26. godine života, a posle 26. godine – bez obzira da li se školuje ili ne.
Da bi deca ostvarila pravo na porodičnu penziju bitno je da imaju status studenta, bez obzira da li studiraju na državnom ili privatnom fakultetu, s tim da se priznaju samo akreditovani privatni fakulteti, ili visoke škole.
Istovremeno, pravo na porodičnu penziju imaju ravnopravno i studenti koji su na budžetu, koji su sufinansirajući ili samofinansirajući, ističe Timotijevićeva.
Ako je preminuli radio u inostranstvu, uključujući i eks-jugoslovenske republike, pravo na deo te porodične penzije će se ostvariti po pravilima zemlje u kojoj je taj čovek radio.
Ono što je za većinu onih koji se nađu u ovoj situaciji iznenađenje, pogotovo za one koji su se razveli, jeste da se ova porodična penzija neće isplaćivati do smrti drugog bračnog druga, već će razvedeni imati pravo na porodičnu penziju samo ako mu je sudskom presudom dodeljeno izdržavanje i to za onoliko vremena koliko je u presudi naznačeno, piše Politika.