Više beba nego prošle, 2016. godine, u ovom periodu

Više beba nego prošle, 2016. godine, u ovom periodu

Iako je 2016. bila u demografskom smislu „crna godina“, raduje podatak da je 2017. godine rođeno mnogo više beba u poređenju sa prethodnom. Nažalost, stopa smrtnosti u Srbiji je veća nego u EU.

Od 26 gradova u Srbiji, čak 19 beleži povećanje broja rođenih beba u odnosu na prošlu, 2016. godinu.

Nažalost, u Srbiji su 2016. godine rođene 64.734 bebe – najmanje od kada se vodi evidencija broja živorođene dece nakon upisa u matične knjige. Iako će 2016. u statistici ostati zapamćena kao demografski crna godina, početkom 2017. godine pojavili su se prvi znaci oporavka.

Povećanje broja beba rođenih u januaru i februaru 2017. godine u odnosu na isti period godinu dana ranije pokazala je analiza demografskih pokazatelja Vlade Srbije, urađena kao deo državne populacione politike. U njoj je navedeno da je za prva dva meseca na svet došla 1.101 beba više nego januara i februara 2016.

Jedan od zaključaka ovog izveštaja čini i zabrinjavajući podatak da je stopa smrtnosti kod nas veća nego u Evropskoj uniji, kao i da građani Srbije najčešće umiru od vaskularnih oboljenja i tumora.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović potvrđuje da 2016. drži neslavni rekord po broju živorođene dece, ali i da se puno očekuje od pilot-projekta koji će pokazati koje mere za povećanje nataliteta daju najbolje rezultate.

„Raduje podatak da je u 19 gradova zabeležen osetno bolji rezultat nego lane“, kaže kako prenose Novosti ministarka Đukić Dejanović.

„To, međutim, nikome ne daje pravo da na osnovu ovih podataka izvodi zaključke. Za to je još rano, a jasniju sliku dobićemo tek kada bude urađena šestomesečna analiza.“

Statističko poređenje pokazalo je, između ostalog, da je najveći porast broja živorođene dece zabeležen u Beogradu i Nišu, gde je za prva dva meseca na svet došlo oko 200 beba više nego u istom periodu 2016. godine. Osetan porast beleže i Novi Pazar, Novi Sad, Pančevo, Subotica…

Pad, sa druge strane, i dalje postoji u Vršcu, Jagodini, Smederevu, Užicu, Kikindi i Šapcu. Neslavni rekord među gradovima drži Kraljevo, gde je tokom prva dva meseca ove godine zaplakalo čak stotinu manje beba nego prošle.

Vladina analiza, na osnovu podataka iz 2015. godine, pokazala je da stopa smrtnosti na 1.000 stanovnika Srbije iznosi 14,6, dok je u evropskim državama 9,7.

„Prosečna starost umrlih je 74,7 godina, iz čega zaključujemo da umiru osobe u poznoj životnoj dobi“, objašnjava ministarka Đukić Dejanović.

„Zabrinjava, međutim, što uzrok smrti petine umrlih u 2015. čine – tumori. Od njih je stradao i veliki broj ljudi koji po godinama mogu da stvaraju potomstvo. Jedan od zaključaka jeste i da se ukupna stopa smrtnosti, posebno mlađih osoba, može smanjiti ukoliko se primenom seta mera smanji broj umrlih od ove bolesti. To podrazumeva skrininge, ranu dijagnostiku, lečenje u početnim stadijuma…“

Tumori su 2015. bili uzrok smrti čak 21.865 preminulih osoba, od kojih je 12.640 muškaraca i 9.225 žena. Vaskularne bolesti odnele su 54.376 života, što čini polovinu uzroka smrti u Republici.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *