U slavu života – Uspon na vrh Elbrus srpskog penzionera

U slavu života – Uspon na vrh Elbrus srpskog penzionera

Penzioner Žika Branković uspeo da se izbori sa opakom bolešću. Tri godine posle operacije kancera i nakon 11 sati hoda popeo se na 5.642 metara, piše Boris Subašić za Novosti.

Milion koraka ka nebeskim visinama napravio je Živojin Žika Branković od juna 2014. godine kad je podvrgnut hirurškom zahvatu zbog uznapredovalog kancera. Tri godine posle izlaska iz bolnice, istrajni šezdesettrogodišnjak se 27. juna 2017. stazom kroz lednike, na 22 ispod nule, popeo na krov Evrope, planinski vrh Elbrus visok 5.642 metra.

Ovaj deo Kavkaza nosi zastrašujući nadimak „planina smrti“, zbog velikog broja planinara koji stradaju tokom uspona. Upravo zbog toga, Žika je postavio sebi cilj da osvoji Elbrus, da i na taj način pokaže snagu života.

„Kad mi je 2013. dijagnostikovan rak, imao sam izbor: da sažaljevam samog sebe i živim u strahu, ili da se borim“, priča za Novosti Žika Branković, penzionisani defektolog.

„Odabrao sam borbu. Ubrzo po izlasku iz bolnice počeo sam da šetam, a posle nekoliko meseci vratio sam se planinarenju, ali ne samo radi sopstevnog zadovoljstva. To je bila moja poruka ljudima sa sličnim problemom, da rak ne sme da bude jači od njih, da ne treba da žive u strahu od smrti, već da se bore za svaki dan života i uživaju u njemu.“

Naglašava da nije bio aktivni sportista do jeseni 2013. kad je otkriveno da ima rak debelog creva, već samo rekreativac koji je uživao u planinarenju i druženju.

„Posle operacije sam se pitao kako da organizujem svoj život, šta smem da uopšte da radim“, priča Branković.

„Profesor doktor Zoran Krivokapić, veliki lekar i humanista, koji me je operisao, dao mi je najvažnije uputstvo: ‘Samo osluškuj svoje telo, ono će ti najbolje reći šta mu treba. I uživaj u svakom trenutku života’. Poslušao sam ga, a moja divna porodica me je podržala.“

Međunarodni tim od 22 planinara sa 16 članova iz Srbije, četiri iz BJR Makedonije, tri iz Crne Gore i jednog iz Slovenije krenuo je 22. juna 2017. na put dug 4.000 klometara do Zapadnog Kavkaza. Dok se Srbija topila od vrućine, oni su natovareni zimskom opremom stigli pod Elbrus, ugašeni vulkan prekriven večitim snegom i ledom.

„Reč je o jednoj od najsmrtonosnijih planina sveta, gde je 2004. život izgubilo čak 48 planinara“ priča Branković.

„Tokom naše ekspedicije nestao je jedan Amerikanac. Vazduh je veoma redak i mnogi stradaju od embolije pluća pokušavajući da brzo osvoje vrh. Naš vodič Paća nas je veoma pažljivo pripremao. Gondolom smo izašli na visinu od oko 2.900 metara, a kod stanice Garabaši na 3.850 metara smo prespavali u kontejnerima.“

Pohod na Elbrus počeo je tačno u ponoć 27. juna, po debelom mrazu i jakom vetru.

„Činilo mi se da je vrh beskonačno udaljen, ali nastavio sam da hodam i posle jedanaest sati sam stigao. Nije mi smetalo ni minus 22 stepena, ni vetar, grejao me je adrenalin i radost što sa svojim ljudima mogu da podelim ponos i zadovoljstvo uspeha. Bilo je to čisto uživanje u pobedi života.“

Inače, Zaječarac Žika Branković je usponom na Elbrus proslavio svoj grad i planinarski klub „Dragan Radosavljević“.

Porodica je čvrsto stala uz njega i tokom jednogodišnjeg poduhvata priprema za osvajanje Elbrusa.

„Bez njih ne bih uspeo da pripremim telo i duh za veliki napor. Od januara 2016, počeo sam da se penjem na sve više balkanske vrhove da bih bio spreman za ekspediciju na Kavkaz, čiji je vođa i vodič bio iskusni Zoran Pavlović Paća iz Planinarskog kluba Predejane“, kaže Branković.

Silazak sa Elbrusa bio je težak koliko i uspon, kaže Žika Branković:

„Činilo se da se spust nikad neće završiti, a kad sam posle oko sedam sati stigao do logora, imao sam tek toliko snage da podignem činiju supe i popijem je, a zatim da oteturam i nekako se uvučem u vreću za spavanje.“

Slična priča iz sveta:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *