Pitanje reforme penzijskog sistema je aktuelno skoro u svim državama u kojima je uspostavljen. U demokratski razvijenim državama one se sprovode uz društveni konsenzus i poštovanje stečenih prava penzionera. Da li je tako u Srbiji?
Prenosimo tekst Jovana Tamburića, predsednika Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Pitanje reforme penzijskog sistema je aktuelno skoro u svim državama u kojima je uspostavljen. U demokratski razvijenim državama one se sprovode uz društveni konsenzus i poštovanje stečenih prava penzionera. Da li je tako u Srbiji?
Sve ekonomske reforme u Srbiji od 2012. godine su počele i završile se reformom penzijskog sistema čija je suština ukidanje stečenih prava i otimanje prava penzionera na dostojanstven život koji je civilizacijsko dostignuće. Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju 2014. i 2018. godine, Fond PIO se pretvorio u državnu kompaniju za kupovinu glasača i podršku aktuelne vlasti. Počelo je izmenama Zakona o PIO 2003, 2009, 2010, 2012, 2013, 2014. godine kojima se smanjila penzijska osnovica a redovna usklađivanja penzija smanjivala i do 1 odsto godišnje.
Već 2014. godine usvajaju se izmene Zakona o Penzijskom i invalidskom osiguranju kojim se obustavljaju redovna usklađivanja penzija u skladu sa rastom potrošačkih cena i rasta BDP i Zakon o privremenom uređivanju načina isplata penzija. Stručno nedokazana opasnost od krize javnih finansija zbog navodno neodgovornog usklađivanja penzija u 2008. godini. Iako skoro 40 odsto penzionera nisu bili penzioneri te 2008. godine i nisu dobili ta famozna usklađivanja penzija, i njima su smanjene penzije. Usvajanje i primena zakona je pratila neviđena manipulacija javnošću oko visine smanjenja penzija i vremena njegove primene.
Izjava tadašnjeg ministra finansija Dušana Vujovića da „zakoni nisu doneti zbog krize finansija nego zbog početka reforme penzijkog sistema i osluškivanja reakcije javnosti“, mora se prihvatiti kao relavantna jer zakoni nisu ukinuti u najavljenom roku, neisplaćeni delovi penzija se sistemski ne vraćaju a smanjivanja realne vrednosti penzija se nastavlja izmenama Zakona o PIO usvojenim krajem septembra 2018. godine.
Sve nedostatke i kritike zbog donošenja zakona o neusklađivanju i smanjivanju penzija utvrđene i upućene izvršnoj vlasti u Srbiji od strane stručne javnosti, Ustavnog suda Srbije, Međunarodnog monetarnog fonda i Fiskalnog saveta, Vlada Srbije je pokušala da otkloni „sistemski“, ali tako da svojim odlukama nastavlja smanjivanje kupovne vrednosti penzija uz pomoć izmena Zakona o PIO.
Umesto smanjivanja penzija, usvojeno je zakonsko rešenje po kojem se nastavlja sa neusklađivanjem penzija a penzije koje su manje od 32.285 dobiće dodatak uz penziju kao i novčanu pomoć. Vlada Srbije je ovog puta umesto smanjivanja natprosečnih penzija, odabrala njihovo zamrzavanje dok će ispodprosečne penzije dobiti dodatak.
Ovoga puta samo je ukinut Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, a neusklađivanje je ostalo jer se njime najviše otima od penzionera. Da bi se pre svega obezbedila politička podrška najsiromapšnijih penzionera, smišljen je dodatak uz penziju na osnovu odluke Vlade Srbije.
Neobična je izjava predsednice Vlade Ane Brnabić da bi „ukidanje zakona o privremenom umanjenju penzija značilo smanjenje primanja za 80 odsto penzionera“. Dosta je indikativan i stav da „nema više govora da ukinemo zakon i da se vratimo gde smo bili“.
Iako se to na prvoj konferenciji za štampu predsednika Srbije nije moglo naslutiti, i usklađivanja koja su penzioneri dobili od 2014. do početka 2018. godine očigledno su bila privremena samo zato da penzioneri sa natprosečnim penzijama ne dobiju previše.
Čini se da je Vlada Srbije izmenama Zakona o PIO konačno pronašla „sistemsko rešenje“ koje je zahtevao MMF, kojim će natprosečne penzije prestati da redovno usklađuje sa rastom inflacije a penzije manje od 32.285 debljati sa dodatkom i novčanom pomoći. Svi penzioneri u Srbiji sa primanjima nižim od 32.285 dinara od 2019. godine imaće pravo na novčanu pomoć. Očekuje se da pomoć za oko 1,3 miliona korisnika bude isplaćivana dva puta godišnje.
Na ovakav način je izvršna vlast ozakonila isplatu novčane pomoći penzionerima koju je do sada isplaćivala nezakonito. Istina, ovoga puta novčanu pomoć će dobijati samo deo penzionera koje aktuelna vlast posebno štiti. Postavlja se pitanje zašto se novčana pomoć ponovo isplaćuje iz Fonda PIO i tako diskriminišu oni koji je ne dobijaju.
Sada je već vidljiva prikrivena reforma penzijskog sistema u kojoj država ne garantuje stečena prava penzionera kojima bi stečena penzija trebalo redovno da se usklađuje sa inflacijom radi obezbeđenja njene realne kupovne moći. U isto vreme, ruši se poverenje u Fond PIO zbog čega trenutno zaposleni sa primanjima većim od prosečnih, svesni da im uplate doprinosa u Fond PIO neće obezbediti odgovarajuću penziju, počinju da uplaćuju doprinose PIO na zakonski minimum i u isto vreme uplaćuju u privatne penzione fondove radi obezbeđenja mirne starosti bez milosti i manipulacija izvršne vlasti.
Reforma koja se odnosi na preko 1.700.000 penzionera i 2.100.000 zaposlenih i njihovih porodica se sprovodi bez objavljenog plana i društvenog konsenzusa. Istina, povremeno neki marginalni politički predstavnici penzionera u aktuelnoj vlasti pozivaju na javnu raspravu o reformi penzijskog sistema Srbije u kojoj je nepoznata strategija promena i plan njegovog sprovođenja.
U dosadašnjem toku prikrivene reforme penzijskog sistema Srbije nekoliko činjenica je nesporno:
- Promene penzijskog sistema Srbije se sprovode uz neviđene medijske manipulacije koje svakodnevno zbunjuju penzionere u kojima se nosioci vlasti prikazuju kao spasioci i dobrotvori penzionera koji imaju ispodprosečne penzije. Posle početnih iskustava, iz razloga obezbeđenja sigurnih glasača, vlast je u grupu zaštićenih uključila i penzionere koji imaju penzije manje od 32.285.
- Penzije i penzioneri su jedna od najvažnijih tema u medijima, ali bez mogućnosti da o tome govore predstavnici penzionera koji su oštećeni smanjenjem penzija u medijima koji koriste nacionalnu frekvenciju.
- Plan reformi nije javan i za njegovo sprovođenje ne postoji društveni konsenzus i prihvatanje od strane onih koji u njoj najviše gube a to su penzioneri čije su penzije bile veće od 25.000 dinara, odnosno nedavno korigovano, veće od 32.285 dinara i trenutno zaposlenih čije penzije na osnovu uplata treba da budu veće od ove sume.
- Reformom odnosno, rešenjima kojima se ne garantuje stečeni nivo prava i obezbeđenje kupovne vrednosti penzija, ruši se poverenje zaposlenih u Fond PIO koji se usmeravaju da pored uplata minimalnih doprinosa u Fond PIO uplaćuju u privatne penzione fondove.
- Uštedama na penzijama od 600-700 miliona evra godišnje, aktuelna vlast prikriva svoju nesposobnost da osmisli i sprovodi adekvatnu politiku razvoja radi povećanja broja zaposlenih i rasta BDP kao realne osnove poboljšanja boljeg života u Srbiji.
- Koncept reforme Fonda PIO usvojen 2012. godine od strane Upravnog odbora sa ciljem stvaranja održivog penzijskog sistema je napušten smanjivanjem broja članova Upravnog odbora sa 21 na sedam, tako da u njemu Vlada Srbije ima većinu. Umesto zaštite banja i druge imovine Fonda PIO, novi sastav Upravnog odbora donosi odluke o ustupanju imovine fonda Vladi Srbije radi njene prodaje. Prekinuti su postupci utvrđivanja činjenica o otimanju i nazakonitom raspolaganju sa akcijama Fonda PIO u privatizaciji preduzeća u Srbiji posle 2000. godine.
- Dok se ostvaruju uštede na penzijama, novac iz budžeta se nenormalno razbacuje na strane investitore, pokrivanje gubitaka i razvoj javnih preduzeća, javne nabavke kojima je očigledna svrha bogaćenje onih koji donose odluke o dodeli ugovora i dr.
- Pohvale fiskalne politike Vlade i njenih rezultata od strane MMF ukazuju na neoliberalni koncept javnih finansija u kojem je najvažnije servisiranje postojećih, uzimanje novih kredita i privatizacija nacionalnih resursa, a nisu važni stvarni razvoj privrede, smanjenje zaposlenih u državnoj upravi, smanjenje izdvajanja za plate u javnom sektoru, povećanje zaposlenosti a ne smanjenje nezaposlenosti, smanjenje broja građana koji odlaze iz Srbije za boljim životom, povećanje stranih investicija u napredne tehnologije i dr.
- Predsednik i Vlada Srbije smatraju da redovnim zahvaljivanjem penzionerima na podnetim žrtvama u navodnom spasavanju javnih finasija mogu prikriti činjenicu da im je neustavnim smanjivanjem penzija oteto od 30.000 do 900.000 dinara kao i da je neusklađivanjem penzija smanjena njihova kupovna moć za 20-25 odsto.
Navedena izjava bivšeg ministra finansija Vujovića, u Narodnoj skupštini Srbije, objašnjava ponašanje Vlade Srbije. Treba li penzioneri Srbije da ćutke prihvate laži, prevare, pljačku i manipulacije koje aktuelna vlast vrši sa njima i njihovim pošteno stečenim penzijama? Da li se građani Srbije razlikuju od Rumuna, Grka, Nemaca, Španaca, Francuza i drugih koji na svako ugrožavanje prava i imovine izlaze na ulicu da pokažu neslaganje i nezadovoljstvo politikama koje se vode uz kršenje ustava, zakona i morala? Da li su samo u Srbiji građani uplašeni javnog iskazivanja nezadovoljstva diskriminacijom i otimanjem stečenih prava?
Ukoliko ne bude građanskog otpora neustavnim i nemoralnim reformama penzijskog sistema, stečena prava preko 1.200.000 penzionera i sada zaposlenih koji imaju ili bi trebalo da imaju natprosečene penzije biće obrisana a sve to proglašeno velikom reformskom pobedom aktuelne vlasti.
Jovan Tamburić, predsednik
Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije