„Štrajkači Jumka molili se u crkvi za spas firme“

Koliko objašnjanja može biti za to što se, nakon više od 100 godina borbe za radnička prava u Srbiji, vraćamo pred oltare da molimo i za ono što nije molitvom stečeno?

U petak, 4. aprila 2014. godine, baš takav naslov osvanuo je u našim medijima, uz „širi kontekst“: „Posle protestne šetnje, više od 1.200 radnika “Jumka” u Sabornom hramu Svete Trojice u Vranju učestvovalo je u molitvi za spas preduzeća i zdravlje tekstilaca i njihovih ukućana.“

„Sa sveštenikom Srđanom Kandićem čelnici ASNS i Samostalnog sindikata juče su u hramu presekli tri kolača, upalili sveće i pomolili se bogu za opstanak posrnulog Pamučnog kombinata i za zdravlje radnika i njihovih porodica.“

– Svi su digli ruke od nas. Samo Bog može da nam pomogne. Jedino nam je preostalo da se pomolimo Svevišnjem, jer država kao većinski vlasnik nije ispunila naše opravdane socijalne zahteve. Dobili smo samo po dva minimalca. Zdravstvene knjižice overene su do juna. Firma nam duguje još šest plata. Zahtevamo hitno imenovanje novog rukovodstva. Radni staž zaposlenih nije povezan još od 2010. godine. Ukoliko država ne reaguje i ne reši naše zahteve, preduzećemo radikalnije mere – rekla je predsednica ASNS Snežana Veličković.

KOMENTAR PENZINA: Marketinški trik? Jačanje morala? Koliko objašnjanja može biti za to što se, nakon više od 100 godina borbe za radnička prava u Srbiji, vraćamo pred oltare da molimo i za ono što nije molitvom stečeno? Gde smo, i šta od sistema društva imamo, ako čovek u Boga traži ono što mu čovek i uzima, ne slučaj, i ne sreća? Da li radnička klasa zaista odlazi u raj?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *