Nije rano već u 30-im godinama biti svestan budućih mogućih scenarija kada nekretnina zbog koje smo u kreditu konačno bude isplaćena.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Retko smo zainteresovani da zaista razmislimo o tome: „Do kada ćemo ovde živeti?“, u trenu kada se useljavamo ili preuređujemo svoj dom. Kao da se zadovoljavamo maglovitom idejom da ćemo tu ostati „doveka“. Međutim, razmišljanje o ovome može imati veliki značaj za uspeh naše porodice i nas samih. Kako?
- Serijal tekstova: Stambeno pitanje starih u 21. veku
U Primeru smo predstavili jedan mogući scenario. Po njemu, u 55-65 godini života imamo dvoje dece i otplaćen stan od 60 kvadrata. Porodica može uzeti novi kredit, ali za kakvu nekretninu? Za dva manja stana za svako dete? Ali, šta ako bar jedno dete već ima porodicu? Onda je pošteno uzeti veći stan za oba deteta, a u većem koji imamo da ostanemo mi. Ili uzeti sebi manji stan, jednom detetu ostaviti stan koji imamo, a mlađem detetu uzeti novi stan slične vrednosti?
Koji od ovih scenarija je najverovatniji? Da li će vremena biti bolja? Da li će biti lošija? Da li ćemo doživeti da otplatimo kredit? Da li ćemo moći samostalno da se staramo o sebi u svom stanu? Možda će supružnici dece imati svoje odgovarajuće stanove? Smemo li se tome nadati i dugoročne porodične finansije zasnivati na pretpostavkama, i na kojim?
Ne, nije rano već u 30-im godinama biti svestan mogućih scenarija koji kreću za 20-ak godina kada deca odrastu, i kada nekretnina zbog koje smo u kreditu konačno bude isplaćena.