Stambeno pitanje i starenje nacija u 21. veku (5): Izbor stana za stare dane

Koliko će za par decenija vredeti stan na poslednjem spratu u zgradi bez lifta u zemlji čije stanovništvo sve više stari?

Ako kupujete stan iz našeg Primera: 50-60 kvadrata, kredit na 25 godina, koji ćete isplatiti u 50-60. godini, uz dvoje dece, šta se dešava ako je taj stan na trećem ili četvrtom spratu u zgradi bez lifta kakve su zidane pre Drugog svetskog rata, a zatim od 1990-ih do danas, i kakve se i dalje zidaju?
Nije problem samo u tome da li ćete u 60. godini života biti sposobni da se popnete na treći sprat stepenicama. Problem je i u tome da, u decenijama kada će demografska slika stanovništva biti takva da će prosečan kupac stana biti građanin starije generacije, stanovi u zgradama bez lifta drastično će gubiti na vrednosti dok će oni u zgradama sa liftom ili u prizemljima dobijati na ceni.

Danas je prosečan vek u Srbiji oko 74 godine. Za dve-tri decenije (baš kada otplatimo kredit), procenat 60-godišnjaka, u stanovništvu i među našim potencijalnim kupcima (na tržištu), biće dvostruko veći nego danas. Koji će to agent za nekretnine biti dovoljno vešt da proda stan 60-godišnjem kupcu, ako se taj stan nalazi na četvrtom spratu zgrade bez lifta?

Šta ako se desi da se za 20 godina prosečan životni vek produži za 10, 15 ili 20 godina? Tada je situacija za nas još nepovoljnija. A šta ako se nastavi, ili ubrza „bela kuga“ pa sve manji broj kupaca ima za stanove koji ostaju prazni ili su njihovi vlasnici (naslednici) odavno u inostranstvu? Koliko će tada vredeti svi spratovi zgrada bez lifta koje i dalje uporno zidamo?

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *