Stambeno pitanje i starenje nacija u 21. veku: (4) Stambeni krediti: kamate, dugi rokovi, kapital

Kredit za kupovinu nekretnine ipak je specifičan u odnosu na ostale kredite za građanstvo.

Protivnici stambenih kredita često koriste argumente koji su primereniji za potrošačke kredite, ili za kredite za automobile. Dodatno, oni svoj stav često iznose iz relativno ugodne pozicije vlasnika nekretnine. Kredit za kupovinu nekretnine ipak je specifičan u odnosu na ostale kredite za građanstvo.

Činjenica je da oko trećine iznosa ukupne svote za kupovinu nekretnine predstavlja iznos koji uzima banka za kamate. Međutim, 40 ili 50.000 evra za omanji stan teško da možemo pozajmiti od prijatelja i porodice, i to na rok za povraćaj od nekoliko decenija (tokom kojih će inflacija pojesti i realnu vrednost tog novca). Zašto se obraćamo banci postaje jasno već kada treba pozajmiti petinu cene nekretnine samo za učešće (20%).

Danas postoji mogućnost da, bez obračuna pripadajuće kamate, prevremeno isplatimo banci oko 10.000 evra duga godišnje. Međutim, sve i da se desi da u kućnom budžetu odjednom imamo toliki novac, vredi li uložiti ga za otplatu stambenog kredita ako već ne postoji drugi kredit za građane koji je (bez obzira na sve) ipak povoljniji od stambenih?

Možda treba razmisliti kako efikasnije iskoristi ovaj kapital u kešu? Nekima možda padne na pamet da je dobra ideja iskoristiti ga za učešće za novu nekretninu čijim ćemo iznajmljivanjem pokrivati troškove novog kredita. Tako, kada deca odrastu ostaje još jedan stan za porodicu.

Dug je dug, i sam po sebi jeste nesporno loš. Ipak, kada redovni prihodi nisu dovoljni za sređivanje osnovnih životnih pitanja dužništvo ne mora biti najgora moguća opcija. Na nama je da sve stavimo na papir i odgovorno vodimo svoje finansije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *