Razlozi za kremaciju poput onog da se na taj način čuva životna sredina ili da je ona veoma svrsishodna u slučaju zaraznih bolesti, uvaženi su od većine hrišćanskih crkava, ali mnoge od njih i dalje se u svom učenju protive kremaciji, piše Politika.
Jevreji i muslimani, na primer, i dalje strogo zabranjuju spaljivanje mrtvih, dok su hrišćani ublažili stav, mada i oni veruju da je ljudsko telo hram, da je nepovredivo. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi kremacija nije dozvoljena, osim ako za nju ne postoje opravdani razlozi, o čemu odlučuje vladika. Naime, ako postoji opravdan razlog za nju, sveštenik može služiti opelo i ispratiti pokojnika s ovog sveta molitvom.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Procedura za dozvolu kremacije od strane Srpske pravoslavne crkve (SPC):
- sveštenik piše molbu eparhijskom arhijereju u kojoj navodi razlog za kremaciju
- vladika (ne) odobrava i opelo se (ne) može služiti
U Beogradu se takve molbe uglavnom odobravaju bez većih problema, ali ne i u Kanadi. Jedna čitateljka Politike požalila se da episkop kanadski Georgije ne dozvoljava opelo prilikom kremacije:
„A vernicima koji bi želeli da budu sahranjeni u Srbiji, što je bila želja i njenog pokojnog supruga, i administrativno i finansijski jednostavnije i lakše da prenesu urnu, nego kovčeg sa telom pokojnika.“
Prateći ovaj slučaj, Politici su u kancelariji Sinoda rekli da su odgovorili mejlom na sličnu molbu iz Kanade i da su objasnili proceduru obraćanja ovom crkvenom telu:
– Vernici mogu da se obrate Sinodu, ali samo preko svojih eparhijskih arhijereja. Vladika tada pošalje nama pismo vernika i svoje pismo i onda možemo da ga uvrstimo u dnevni red sednice Sinoda. Bilo je mnogo slučajeva kada su vernici pisali nešto što ne ide naruku episkopu, ali su oni, ipak, slali takva pisma nama, tako da pozivamo i vernike iz Kanade da učine isto i sigurni smo da će pismo stići do nas – kažu u kancelariji Sinoda.
Beogradski sveštenici sa kojima je Politika razgovarala kažu da se opelo na kremaciji uglavnom odobrava ako za to postoje opravdani razlozi, na primer, ako porodica nema sredstava da plati grobno mesto ili u slučajevima zaraznih bolesti. Podsećaju, međutim, da u pravoslavlju kremacija nije dozvoljena jer hrišćani veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga „predaje zemlji na čuvanje“. Isto učenje ima i Katolička crkva. Međutim, generalni vikar Beogradske nadbiskupije Leopold Rohmes, župnik katedrale Svete device Marije u Beogradu, ističe da je duša besmrtna, a da telo vaskrsava iz pepela, kao i da se u delu molitve za mrtve kaže da se „prah predaje prahu”.
– Ako postoje valjani razlozi, kao što je prenos posmrtnih ostataka u drugu zemlju ili grad, vrši se opelo. Ne vršimo ga jedino ako je pokojnik želeo da bude kremiran da bi prkosio crkvi, ako nam rodbina kaže: znate, on nije mario za crkvena učenja, ni za uskrsnuće, i zato je želelo da bude kremiran. Takav neko, uostalom, verovatno da ni sam ne bi želeo hrišćanski obred na svojoj sahrani – kaže otac Leopold Rohmes.
Stav SPC prema kremaciji prvi je omekšao patrijarh German koji je 1973. godine sa članom uprave društva krematista „Oganj” Pavlom Blažićem razgovarao o mogućnosti da pravoslavni vernici koji se opredele za kremaciju budu ispraćeni na onaj svet uz verski obred. Patrijarh German obećao je da će on preuzeti na sebe odgovornost da se pred crkvenim forumima zauzme da Crkva bude na strani kremacije. Od tih razgovora 1973. godine održavaju se opela uz kremaciju.
Zadrške je, međutim, još uvek bilo. Maja Nikolić, sekretar Udruženja krematista „Oganj”, navodi da je sve do kraja osamdesetih godina prošlog veka sveštenik opelo služio u kapeli, a ne u sali za ispraćaj gde se obavlja i kremacija, kakva je praksa danas.
– Nismo čuli da ima većih problema što se tiče kremacija u Beogradu, ali prema informacijama koje imamo, opela se više ne vrše u krematorijumu u Novom Sadu. On postoji od 2004. godine i u početku su se služila opela za one koji se opredele za ovakvu vrstu sahrane, ali odnedavno sveštenici imaju zabranu da ih vrše iz nama nepoznatih razloga – kaže Maja Nikolić.
– Za kremaciju se opredeljuju oni koji žele da zemlju ostave zdravom za buduće generacije, razlozi su, dakle, i humani i zdravstveni, pa su zbog toga među osnivačima i članovima udruženja „Oganj“ oduvek bili lekari, poput Jovana Jovanovića Zmaja, na primer – priča Maja Nikolić.
– Ako pogledate najstarije urne na Novom groblju, primetićete da mnoge od njih imaju krst, dakle, vernici koji su živeli u jednom za veru teškom vremenu opredelili su se da njihovi posmrtni ostaci budu spaljeni – napominje sagovornica Politike.