Draganova nagrada Draganova nagrada 2017.

Slobodan Dele (Adaševci): Sveti Sava – prvi evropski planinar

Priča sa III konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“ u kategoriji „Najbolja priča o putovanju u inostranstvo“.

Fotografija: Sveta gora Atonska

Ideju “SVETI SAVA – PRVI EVROPSKI PLANINAR” prvi je pokrenuo Ilija Petrović, istoričar-planinar iz Novog Sada. Pisao je na tu temu raznim ministarstvima, ali ništa. Aleksandar Aca Damjanović posle godinu-dve ponavlja istu priču pišući ministarstvima sporta, vera… I opet ništa. Zatekao sam se kod njega dok mu je taj tekst bio na stolu, ispričao mi celu priču na šta sam ja rekao:

“Ma, pustite vi to. Dosta pisanja, napravićemo to u praksi, organizovaću akciju…”. Smislio sam naslov “Stopama Svetog Save po…”

Na Svetosavskom izletu 2007. objašnjavam ideju Iliji i on me ispravlja dodajući još jedno “S” -Srpskog- jer je ime Sveti Sava nosio i Sveti Sava Osvećeni. Raspitivao sam se kod Dragana Ćirića, kako ide sa vizama i ostalim što je potrebno za Grčku i Svetu Goru i on je rekao da se i njemu ponovo ide i zbog svega što je uradio u organizaciji nekako spontano je postao vođa puta.

Dakle, na hodoljublje STOPAMA SVETOG SAVE SRPSKOG PO SVETOJ GORI ATONSKOJ 2007. išli su Dragan Ćirić, Bogdan Sudžum, Miladin Jarić, Milovan Slijepčević, dr Vid Karlaš, Cvetin Ristanović, Ilija Alorić, dr Milan Breberina, Negomir Gajinov, Dušan Tomić, Mirko Žarković, Vladislav Ćurćin, Milomir Ćirović i dr Slobodan Lalić Dele.

Vodeći ljudi u Planinarskom savezu Srbije nisu prepoznali tu ljudsku želju Svetog Save (tada monah Sava) da se popne na jedan tako istaknuti vrh i sve je palo u zaborav. Akciju “Stopama Svetog Save po Svetoj gori Atonskoj” su podržali na Sletu planinarskih društva Železničar u Somboru, ali se nije našao nosilac svega toga u nekoj ličnosti. Zbog ekonomske situacije, ja nisam mogao da je nastavim (akcija je tako organizovana da svako snosi svoje troškove na licu mesta pa je organizator imao i troškove organizacije).

Situacija je slična i ove, 2015. godine. Dele pokreće, a Dragan prihvata ideju i, iako priča nije pošteno ni krenula, već ima previše zainteresovanih. Isti su ljudi ponovo pokretači i organizatori akcije sa željom da ova druga akcija posluži kao podsetnik ostalima, a sa nadom da će ubuduće prolaziti manje godina između dve akcije nego sada. Želja nam je da i ostalim planinarima koji pohode Atos negde u podsvesti bude misao da idu STOPAMA SVETOG SAVE SRPSKOG PO SVETOJ GORI ATONSKOJ.

Ima i jedna pričica sa tog prvog hodoljublja:

DELE, DOBRO SI PREPOZNAO

Pošto je vođstvo puta i organizacije prešlo na Dragana Ćirića, razmišljao sam da ne idem jer nisam imao dovoljno sredstava i za taj put (pored svih mojih ostalih aktivnosti) no, opet, bio sam idejni pokretač cele akcije oko čije ideje su se okupili dobri ljudi, mahom moji planinarski prijatelji i, ako nešto ne bude u redu, ispašće da sam sve to uvalio Ćiriću. I tako, krenuo sam na put…

Ključnog dana krećemo iz Manastira Velika Lavra koja je nešto iznad mora, penjemo se uzbrdo do oko 700 metara nadmorske visine i onda po izohipsi obilazimo Atos. Dolazimo do raskrsnice Stavros: prema Skitu Sveta Ana levo prema moru i desno gore za Panagiju i vrh Atosa. Panagija, crkvica, nalazi se na 1.500 metara nadmorske visine i to nam je bio cilj za taj dan. Ali, pošto je bilo oblačno, prognoze za sutra loše, a imali smo dovoljno vremena da dovršimo uspon, ostavljamo stvari u Panagiji i ubrzo izlazimo na sam vrh, Atos 2.033 metara nadmorske visine.

Tamo dolazi do opuštanja i ja, bojeći se za kameru, pošto nisam imao čime da je zaštitim od nevremena koje je nailazilo, prvi odlazim nazad i na par minuta hoda pre Panagije hvata me kiša koja se kasnije izrodila u pljusak tako da je grupa došla skroz mokra….

Umornim putnicima kada se stišalo uzbuđenje, bez svetla, sem onog sa čeonih lampi, nije bilo teško da utonu u san. Oko ponoći budi me, i ne samo mene, razdraženi glas koji se orio tišinom. Malo-malo proziva Ćirića i posle par minuta se sve stišava. Posle nekog vremena, sat-dva, sve se ponavlja, samo izraženije, prva misao: “Da nije pijan?” ali kako vreme promiče sve više zapliće jezikom, … (kako vreme promiče trebao bi da je trezniji), sinu mi zastrašujuća misao “hipoglikemija” (pad nivoa šećera u krvi)

“Nemam ni jednu ampulu glukoze. Ne sme pasti u komu!”, izvlačim se iz vreće i u tom momentu se Ćirić prodera na mene:

“Pa, dobro Dele, ko je ovde lekar?!”

“Vidiš da ustajem”, odgovaram i svi se nasmejasmo.

“Kako da te vidim u mraku?”

Prilazim obolelom sa čeonom lampom u rukama, u sebi potvrđujem prvobitnu dijagnozu – hipoglikemija i vičem:

“Šećera, ima li ko šećera?! Napravite šećernu vodu!”

Neki se bune:

“On je šećeraš, treba mu dati Insulin…”

Prekidam ih:

“Ko je ovde lekar, ko će odgovarati za njega?!”

Muk. Ne volim da ističem da sam lekar, a ovo je jedna od retkih situacija u planini kada nisam imao izbora. Boreći se sa ugroženim koji je dosta nemiran, uz Ćirićevu pomoć, dajem mu kašičicu po kašičicu šećerne vode i, konačno, on se smiruje i otežano, ali svesno progovara:

“Hiipo… Hiipo…”

“Znaš šta ti je?” Klima glavom.

“Znaš šta treba da radiš?” Klima glavom.

“Onda pij i jedi.”

Pije slatku vodu, potom nespretno otvara konzervu mesnog nareska odbijajući pomoć… Tek tada vidim, cela grupa oko nas. Idući ka vreći prolazim pored Milana koji mi se tiho obraća: “Dele, dobro si prepoznao”. Bi mi drago. Sve se smiruje, gase se čeone lampe, jedino njegova treperi dok polako kašikom seče mesni narezak i vadi zalogaj po zalogaj…

Da li je to bila Božja promisao da uprkos svemu krenem na ovaj put?

Dr Slobodan Dele Lalić, Adaševci


About the author

Penzin

Penzin je portal posvećen pitanjima starenja i poznih godina, kao i posledica koje će ovaj trend imati na pojedinca i društvo. Penzin edukuje, informiše i podseća na važne probleme i moguća rešenja za one koji se pripremaju ili su već u poznijim godinama, za one koji žele na vreme da razmotre sve mogućnosti, za one koji se staraju o ostarelim roditeljima, bakama i dekama. Za sve nas...

Tefter

Tefter

Draganova nagrada

Draganova nagrada - nagradni konkurs za najbolje putopisne priče i pesme starijih

Isplata penzija