Skoro 4 milenijuma minimalca – Hamurabijevi zakoni

Skoro 4 milenijuma minimalca – Hamurabijevi zakoni

Zakoni vavilonskog kralja Hamurabija iz 18. veka pre nove uređivali su porodične odnose, krivična dela, ali i minimalne zarade radnika. Ovo je osam stvari koje su manje poznate o ovom nadaleko čuvenom spisu…

Uticaj 282 Hamurabijeva zakona iz 1754. godine p.n.e trajao je stotinama godina širom Bliskog istoka, a možemo ih čitati i danas zahvaljujući arheološkim nalazima kao što je jedan stub od diorita ili brojne kopije na glinenim pločicama sa klinastim pismom.

TV History (Istorija) izdvojio je 8 stvari koje su manje poznate o ovim zakonima

1. To nisu najstariji poznati zakoni

Najraniji poznati pisani zakoni su oni sumerskog vladara Ur-Namua iz grada Ura (poznati kao Lipit-Ištar), iz 21. veka pre nove ere – dva veka pre nego što je Hamurabi došao na vlast. S obzirom da su veoma slični Hamurabijevim, i po sadržaju i po jezičkom stilu, moguće je da su uticali na nastanak hamurabijevih zakona, ili oba spisa prate zajednički izvor.

2. Zakon propisuje brojne stroge i bizarne kazne

Hamurabijev zakon jedan je od najpoznatijih primera koji uključuju princip „oko za oko – zub za zub“: za polomljenu ruku – biće polomljena ruka, ako ljubavnici ubiju svoje supružnike – biće ubijeni, itd. Ako se ne može dokazati krivica, optuženi bi skakao u reku: ako se udavi, tužilac ima pravo na njegovu kući, ako preživi, tužilac će biti ubijen a njegovu kuću dobio ti tuženi.

3. Kazne se menjaju prema društvenom statusu i polu

Na primer, ako čovek ubije trudnu robinju, biće kažnjen novčano, ali, ako ubije trudnu slobodnu ženu, za kaznu će biti ubijena njegova ćerka. Pored toga, muškarcima su bile dozvoljene vanbračne veze sa sluškinjama i robinjama, ali bi žene za isto delo bile bačene u Eufrat, zajedno sa svojim ljubavnicima.

4. Hamurabi je postavio minimalac za radnike

Hamurabi je bio izuzetno napredan zakon kada je reč o razvodu braka, imovinskom pravu ili zabrani incesta (pod pretnjom smrtne kazne), ali verovatno najzanimljiviji detalj jeste uspostavljanje jednog oblika minimalne zagarantovane zarade.

Nekoliko delova zakona propisuje koliko će radnici biti plaćeni za različite poslove.

Na primer, nadničarima u poljoprivredi i pastirima garantovana je plata od „8 gura* žitarica godišnje“, a goničima volova i mornarima – 6 gura.

Lekari su dobijali 5 šekela** za lečenje slomljene kosti slobodnom čoveku, ili za drugu povredu, ali samo tri šekela za oslobođenog roba i dva šekela za roba.

*Gur je sumerska mera za zapreminu i masu, nestandardne veličine, koja je predstavljala zamišljenu kocku koja bi bila ispunjena nekim materijalom ili supstancom, a koja je definisana kao „teret koji može da nosi magarac“

**Šekel je sumerska mera takođe nestandardne veličine koja je definisana otprilike kao 1/60 gura.

5. Jedan od najranijih primera pretpostavke nevinosti

Hamurabijev zakon traži dokaz o krivici, koje treba da dostavi tužilac:

„- Ako neko iznese optužbe o bilo kakvom delu pred starešine, i ne dokaže da svoje optužbe, ako je reč o teškom delu, biće usmrćen.“

Zakon je takođe poznavao i parnično pravo gde dve strane iznose dokaze pred sud.

6. Istoričari nisu sigurni u ulogu zakona u vavilonskoj kulturi

Istoričari ne znaju koliko se zakon u realnosti primenjivao. Neki čak tvrde da je bio samo mrtvo slovo na papiru, propaganda vladara, a da su u društvu važila sasvim druga pravila.

7. Zakon je preživeo i pad Vavilona

Nakon Hamurabijeve smrti 1750. godine pre nove ere, Vavilon je doživeo pad, ali se oporavio 1595. p.n.e. Međutim, zakon je preživeo sve promene, a postoje naznake da je rado kopiran i kada su obučavani novi pisari.

Neke tablice sa kopijom zakona datiraju iz 5. veka pre nove ere – preko 1.000 godina od njegovog nastanka.

8. Zakon je bio nepoznat pre 20. veka

Iako je dugo trajao, jednom kada je nestao, Hamurabijevi zakoni je bili su zaboravljeni sve do 1901. godine kada je tim francuskih arheologa u Iranu, na nalazištu grada Susa, pronašao ovaj stari spis utisnut na Hamurabijevom stubu za koji se veruje da je tu donešen u 12. veku p.n.e. kao ratni plen, i gde je služio kao potporni stub za tavanicu. Stub se danas čuva u muzeju Luvr u Parizu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *