Siromaštvo skraćuje život

Siromaštvo je lopov. Siromaštvo ne samo što smanjuje životne prilike osobe, već joj i krade godine života.

Stanovnike dva grada u Americi – Ferfaks Kaunti i Mekdauel Kaunti razdvaja, za SAD tričavih, 560 km. Njihov način života je, međutim, sasvim različit što dovodi i do velike razlike između prosečnog očekivanog životnog veka.

Naime, jedan se nalazi među najdugovečnijim gradovima u zemlji sa prosečnim očekivanim životnim vekom od 82 godine za muškarce i 85 za žene. U drugom, muškarci u proseku žive 64, a žene 73 godine.

Način života u ova dva grada, kao i svuda uostalom, u velikoj meri diktira ekonomija. Prvi je izuzetno bogat, a drugi izuzetno siromašan.

Majkl Rajš, profesor društvene pravde na Univerzitetu Merilend, svedočeći pred komisijom američkog Senata u vezi sa ovim problemom rekao je: „Siromaštvo je lopov. Siromaštvo ne samo što smanjuje životne prilike osobe, već joj i krade godine života.“

U SAD, 65-godišnji muškarci koji pripadaju gornjim slojevima društva mogu da očekuju da će živeti šest godina duže nego kasnih 70-ih godina XX veka. Muškarci iz nižih slojeva, samo 1,3 godine. Veza između siromaštva i dužine životnog veka jasno je utvrđena. Najgore je što jaz između broja očekivanih godina života raste sa rastom ekonomskog jaza.

Kristofer Marej, direktor Instituta za metriku i procenu u oblasti zdravlja, smatra da bi na duže staze, na primer na 30 godina, smanjenje razlike u prihodima smanjilo razliku u dugovečnosti. „Izgleda da postoji dugoročna veza između prihoda lokalne zajednice i očekivanog životnog veka.“

Od 80-ih, „socioekonomski status postao je još važniji indikator očekivanog životnog doba“, zaključak je izveštaja CBO. Istraživači, međutim, naglašavaju da novac na računu nikada nikome nije dodao ni dana života. Umesto toga, taj novac omogućava neke svakodnevne odluke – u vezi sa poslom, socijalnim osiguranjem, stanovanjem, ishranom i fizičkom aktivnošću – koje imaju kumulativan efekat na dugovečnost.

Dejvid Kindig, počasni profesor Univerziteta u Viskonsinu i stručnjak za dugovečnost kaže da, povrh svega, značajan je uticaj stresa zbog siromaštva. Život u siromaštvu, tvrde istraživači, jeste život u stresu koji se onda akumulira u svakoj ćeliji čoveka. Činjenica da živi u siromaštvu kod čoveka može da izaziva loš san, više kortizola u krvi, veći rizik od povišenog krvnog pritiska, i na kraju, kraći život.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *