Početna Magazin Godine Istorija Ružni, možda. Ali zaboravljeni sigurno

Ružni, možda. Ali zaboravljeni sigurno

Neki od spomenika NOB-a možda jesu nekome danas ružni, ali nam to ne daje za pravo da ih zapustimo i zaboravimo sopstvenu prošlost

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Spomenici Narodnooslobodilačke borbe koji su podizani nakon II svetskog rata širom SFRJ, prema mišljenju novinara američkog CNN-a, pripadaju najružnijim spomenicima na svetu. U juče objavljenom članku, autor CNN-a vajarima i klesarima daje savet: „Ovako ne treba praviti spomenik“, a onda ostatak članka posvećuje raznim „ružnim“ spomenicima širom sveta.
Podnaslov kojim počinje priču o spomenicima NOB-a je „Spomeniks“. Autoru ovi spomenici, „brutalne betonske skulpture“, izgledaju kao „komadi razorenih sovjetskih stambenih blokova koji su uglavljeni u polje“. Nije mu jasna ni njihova veza sa vojnim sukobom.

O lepoti ne treba raspravljati, a da i raspravljamo, verovatno bi većina stanovnika Srbije, kad je o lepoti reč, podržala mišljenje CNN-ovog novinara. I to je sasvim u redu. Ono što baš i nije, jeste činjenica da mi zaboravljamo značenje ovih spomenika. Njihova namena bila je da nas sete. Ako nas i podsete na nešto, to je, kako čak i CNN-ov novinar primećuje, podsećanje na „nasilan razlaz“ koji se odigrao 90-ih.

Da smo praktični, mogli bismo (a drugi bi sigurno), ove spomenike da iskoristimo za dobro osmišljenu turističku ponudu čak i za one turiste koji znaju samo za raspad Titove Jugoslavije. Onim upućenijim, mogli bismo sa ponosom da pričamo o Narodnooslobodilačkoj borbi. Nikakav problem ne bi bio, čak bi to bila i prednost, nekom pokazati i Kadinjaču i odvesti ga na Ravnu goru.

Izgled ovih spomenika, često zaista neobičan, može se iskoristiti i na druge načine. Treba biti kreativan.
Dvoje dizajnera iz Niša, koji stoje iza bloga Yugodrom, a bave se jugoslovenskom umetnošću 70-ih i 80-ih, kao deo tima koji je radio na nezavisnom filmu Sankofa, ove spomenike učinio je savršenom scenografijom za ovaj naučno-fantastični film. Oni su iskoristili ono što im je dato na pravi način.

Praktično gledano, toliko toga bi moglo da se uradi. A sa druge, nepraktične, ali i mnogo važnije strane, pitanje je: odakle nama pravo da zaboravimo one na koje bi ovi spomenici trebalo da nas podsećaju?