Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu Vesna Rakić Vodinelić izjavila je da je teško braniti stanovište da delovi Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, nisu u suprotnosti sa Ustavom.
Ustavni sud nedavno je okončao postupak ocene ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija i utvrdio da se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi inicijatora o nesaglasnosti osporenog Zakona sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Profesotka Rakić Vodinelić međutim objašnjava da se Ustavni sud nije ni bavio ustavnošću pomenutog zakona, već inicijativom za ocenu njegove ustavnosti koju je na kraju odbacio. Ona smatra da je šteta što je došlo do takvog ishoda i da je Ustavni sud trebalo da prihvati tu inicijativu, pa makar posle ozbiljnog ispitivanja utvrdio da Zakon nije u suprotnosti sa Ustavom.
Gošća Pressinga, međutim ističe, da je stanovište da delovi Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija nisu u suprotnosti sa Ustavom, teško branjivo.
Ona je podvukla da u Ustavu Srbije postoji Član 58 koji govori o pravu na mirno uživanje imovine koja je stečena po zakonu:
Ustav Republike Srbije, Član 58.
Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.
Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine.
Oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.
To pravo se, prema pomenutom članu Ustava, može ograničiti samo u opštem interesu uz plaćanje tržšine naknade, objašnjava profesorka Rakić Vodinelić.
“Ako bismo penzijsko pravo kao imovinsko pravo, tumačili kao neku vrstu svojine, onda jednostavno nema ograničenja ovog prava, ili delimičnog oduzimanja, bez plaćanja naknade”, navodi ona.
Rakić Vodinelić kaže i da Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama govori o ograničenju prava na imovinu i to isključivo ako je ono zakonito, legitimno (odnosno u cilju ostvarenja javnih potreba), i proporcionalno.
U slučaju Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija može se, kako kaže, reći da je njegovim donošenjem ispunjen princip zakonitosti. Kada je reč o legitimitetu, međutim, mora da se utvrdi da postoji javna potreba koja se mora zadovoljiti, kaže Rakić Vodinelić.
Ona podseća da se u Zakonu može videti opštu formulacija da je njegovo donošenje bilo neophodno da bi se obezbedila održivost penzijskog sistema, ali ističe da ipak treba ustanoviti za koje javne potrebe se ta ograničenja vrše i šta će se od tih sredstava finansirati. Što se tiče proporcionalnosti, gošća Pressinga kaže da je važno da teret koji preuzimaju penzioneri ne bude nesrazmeran, i da je potrebno utvrditi da li se i isti cilj može postići manjim teretom.
Vesna Rakić Vodinelić objašnjava i da bi penzioneri, pre obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava, trebalo ustavnom žalbom da se obrate Ustavno sudu, jer je za obraćanje sudu u Strazburu neophodno da prethodno iscrpite sva pravna sredstva u svojoj državi.
Komentarišuči spekulacije da je Ustavni sud ovu odluku doneo usled pritiska izvršne vlasti, gošća Pressinga kaže da taj pritisak svakako nije vidljiv, ali da se, budući da cela stvar nije uzeta u meritorno razmatranje, može govoriti o pritisku ili izlaženju u susret očekivanom pritisku vlasti.
Ceo intervju i o drugim temama pročitajte i pogledajte na sajtu N1.