Početna Magazin Godine Problemi sa novim karticama zdravstvenog osiguranja

Problemi sa novim karticama zdravstvenog osiguranja

Problemi sa novim karticama zdravstvenog osiguranja

Praksa je pokazala brojne nedostatke novih kartica zdravstvenog osiguranja koje, upozorava zaštitnik građana, svi građani neće ni uspeti da nabave do kraja 2016. godine. Posebno su time ugroženi najstariji.

Mada su ovih dana kilometarski redovi za zamenu papirnatih zdravstvenih knjižica, jer od Nove godine svi zdravstveni osiguranici moraju imati čipovanu, zaštitnik građana upozorava da ni oni koji su zamenu već obavili nisu se previše usrećili jer je praksa pokazala brojne nedostatke.

Naime, vlasnici novih plasticifiracnih zdravstvenih kartica susreću se sa teškoćama prilikom njihovog korišćenja u zdravstvenim ustanovama, a problema imaju i zaposleni prilikom prijema pacijenata, piše Dnevnik.

Zaštitnik građana upozorava da kartice ne sadrže podatke o broju zdravstvenog kartona, podatke o upozorenju na određeni lek ili vakcinu, kao ni registracioni broj poslodavca.

S druge strane, upozorava zaštitnik građana, domovi zdravlja nisu u dovoljnoj meri opremljeni čitačima kartica zdravstvenog osiguranja i odgovarajućom informativnom tehnologijom. Zbog toga je Zaštitnik građana uputio dopis Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u kojem ukazuje na pritužbe građana u nemogućnost potpunog korišćenja nove kartice zdravstvenog osiguranja.

U dopisu se objašnjava da pojedini pacijenti koji imaju karticu zdravstvenog osiguranja, da bi došli do podatka o broju zdravstvenog kartona, moraju sa sobom da nose i stare papirnate zdravstvene knjižice ili stave nalepnicu sa brojem kartona, pa tako pojedini imaju više nalepnica – broj kartona kod izabranog lekara opšte prakse, ginekologa, zubara… Međutim, dodaje se u dopisu, nalepnice često lepe i sami zdravstveni radnici pa otuda kartice zdravstvenog osiguranja ne izgledaju onako treba.

U dopisu Ministarstvu zdravlja zaštitnik građana ističe da su zdravstvene ustanove u nedovoljnom broju opremljene čitačima kartica zdravstvenog siguranja. Pored toga, s obzirom da kartice ne sadrže sve potrebne podatke, obesmišljena je njihova upotreba, jer potrebne podatke kao što je LBO, JMBG i slično, zdravstveni radnici “peške” ubacuju, a često su primorani da kontaktiraju, pa i pacijenta upućuju na nadležnu filijalu RFZO da pribavi određenu potvrdu, kao što je naprimer o datumu do kada je kartica overena.

Zaštitnik skreće pažnju i da na osnovu raspoloživih podataka postoji verovatnoća da do isteka zakonom propisanog roka, što je kraj ove godine, neće svi osiguranici pribaviti karticu zdravstvenog osiguranja, a samim tim postoji opasnost da zdravstvene ustanove neće moći velikom broju pacijenata da pruže potrebnu medicinsku uslugu, osim hitne, niti im izabrani lekar može izdati recepte za lekove.

Konkretno, potencijalno najugroženija je starija populacija, među kojima je i najveći broj korisnika redovnih terapija – lekova.