Barbara Beskind (90), poslednje dve godine radi kao dizajner u Silikonskoj dolini, u saradnji sa inženjerima na razvoju proizvoda koji treba unaprede kvalitet života za osobe u trećem dobu.
U Silikonskoj dolini u San Francisku preovlađuje kultura mladosti, a 40-godišnjaci idu na plastične operacije kako bi se uklopili u ovu poželjnu sliku. Međutim, kompanija IDEO, poznata po tome da je razvila prvi računarski miš za Epl (Apple), između ostalih zapošljava i 90-godišnju Barbaru.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
– Svi koji stare moraće sami da rešavaju svoje probleme – kaže ona. Na posao u kancelariju dolazi jednom nedeljno iz dela grada u kom živi dosta starijih osoba, i gde ima dosta povreda usled padova.
– U kraju gde živim dosta ljudi padne. Za svog prijatelja rešila sam da dizajniram vazdušne jastuke koji bi se aktivirali kada je telo pod nagibom od 15 stepeni, ali imam problem da pronađem odgovarajući izvor energije za rad i aktivaciju jastuka – priča Barbara.
Kaže da je dizajnom počela da se bavi kao 8-godišnja devojčica kada je, naravno, pravila igračke:
– Za vreme Velike krize 1920-ih, ako niste mogli da kupite igračke, pavili ste ih. Prva igračka koju sam tako pravila bio je konjić za „jahanje“ sa točkićem. Bila sam čvrsto rešena da imam takvog konjića i napravila sam ga od starih guma. Naučila sam i dosta o gravitaciji jer sam pala nebrojeno puta – seća se Barbara.
Kada je došlo vreme za koledž, Barbara je rekla svom savetniku da želi da bude pronalazač. To je zahtevalo inženjersku diplomu. Međutim, tih dana žene u SAD nisu imale pristup ovim katedrama. Tako da je studirala domaćinstvo i kasnije se prijavila za vojsku da postane karijerni savetnik.
Nakon 44 godine rada otišla je u penziju kao major u vojsci i prešla je u privatnu praksu. Od tada, njenih napravila je šest patenata za jastuke na naduvavanje koji treba da pomognu deci sa problemima održavanja ravnoteže.
Zatim se ponovo povukla u svoju penziju, ali je 2012. godine na TV-u videla osnivača kompanije IDEO kako priča o značaju raznolikosti osoba koje rade u dizajnerskim timovima. Govorio je da je to veoma značajno za sagledavanje projekta iz različitih uglova.
– To je zvučalo kao da je upućeno meni, pomislila sam tada. A pored toga, posao je bio u komšiluku – u Silikonskoj dolini. Šta sam još mogla poželeti? – pita se ona.
Pisala je kompaniji i dobila odgovor za nekoliko dana. Ispostavilo se da kompanija ima interesovanje za dizajn proizvoda sa starije osobe s obzirom da generacija bejbibumera odlazi u penziju.
Jedan od partnera u kompaniji zaposlio je Barbaru, i tvrdi da i mlađi dizajneri razmišljaju drugačije od kada je ona u timu:
– Na primer, radili smo sa japanskom kompanijom na razvoju naočara koje treba da zamene bifokalna sočiva. Ideja je bila da jednostavnim pokretom ruke naočare za daljinu postanu naočare za čitanje.
U početku, dizajneri su hteli da stave male promenljive baterije u ovaj proizvod. Barbara im je skrenula pažnju da stare ruke i stari prsti nisu tako spretni kada treba promeniti ove male baterije.
Dizajnerski tim shvatio je da bi kompletan proizvod imao ozbiljan problem sa baterijom i usmerili su se da nađu rešenje za to. Tako se prešlo na naočare koje se pune pomoću jednostavnog USB priključka.
Barbara ima degeneraciju mišića i veoma slab vid. Zato ona svoje skice crta debelim crnim markerima. Radi i na početnom dizajnu naočara koje bi pomoću kamerice pratile lica pored kojih osoba prolazi, tako da može da prepozna poznata, pa čak i da saopšti korisniku naočara ko mu se približava.
– Kako starim i srećem se sa novim problemima u životu, zahvalna sam za ovu priliku. Učinila je da starost bude podnošljivija, i veselija. Uživam kad sam u timu. Mislim da je ovo jedan od najboljih perioda u mom životu – kaže Barbara za NPR.
A kada je reč o tome da sve veći broj ljudi ide ka njenim godinama, ona ima poruku za njih:
– Prihvatite promene i dizajnirajte svoja rešenja!