Novi Zakon o stanovanju koji treba da bude usvojen u skupštini predviđa nove troškove za građane sa ciljem da se postigne održivost upravljanja stambenim fondom. Ovo bi trebalo da se postigne preko skupština stanara, upravnika, i obaveznog plaćanja zajedničkih troškova, od popravki do rekonstrukcije krova ili fasade.
Zakon o stanovanju, koji je usvojila Vlada, uskoro će pred poslanike. Njime nisu predviđeni novi nameti građanima, ali jeste obaveza da svaka zgrada formira skupštinu stanara i odabere upravnika. Ukoliko to ne učini, lokalna samouprava imenovaće profesionalnog upravnika koji će o trošku stanara voditi računa o održavanju stambene jedinice. Novina je i da niko neće moći da izbegne plaćanje zajedničkih troškova – od sitnih popravki do rekonstrukcije krova ili fasade.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Prljave i nesređene zgrade uglavnom su posledica loše organizovanosti stanara, tvrde u resornom ministarstvu. Tamo gde postoji volja da se nešto promeni, uglavnom nema saglasnosti. Ubuduće, prosta većina prisutnih moći će da donese odluku u ime svih stanara. Ukoliko je potrebno nešto platiti zakon će obezbediti da trošak svi, bez izuzetka, podjednako snose.
„Onaj koji održava zgradu, to pravno lice, fakturiše svoje troškove svakom stanaru pojedinačno, šalje mu svoj račun za izvršene radove prema troškovima kako su određeni odlukom stanara, i ako se ne plati, po zakonu o obezbeđenju i izvršenju, taj račun, ta faktura ima snagu verodostojne isprave i moći će da se izvrši prinudno izvršenje kod privatnih izvršitelja“, kaže pomoćnica ministra građevine, saobraćaja i infrastrukture Jovanka Atanacković.
Zakonom, održavanje zgrada postaje javni interes. Lokalne samouprave će tako, na primer, moći da odrede fasade koje moraju da se obnove. Deo sredstava pokriće budžet, ali će većinu troškova plaćati stanari. Država na taj način, upozoravaju iz udruženja „Ko gradi grad“, obavezu sa svog terena prebacuje na građane.
„Nisu ljudi bahati i obesni pa žive u loše izolovanim stanovima i sa trulim fasadama, nego prosto nisu u mogućnosti da ih srede. I u tom smislu umesto da napada koren problema, a to je siromaštvo, država zapravo uvodi nove mere prinudne naplate i prinudne uprave. Dakle, ono što je posledica siromaštva rešava daljim osiromašivanjem građana“, ističe Marko Aksentijević iz udruženja „Ko gradi grad“.
Argument nadležnih je da su zgrade u vlasništvu stanara, a ne države, pa su zato i dužni da o njima brinu. Procena gradskih vlasti je da samo u Beogradu ima skoro 7.000 zgrada koje niko ne održava. Novac, kažu, ne može biti izgovor.
„Ko nema novac postoji socijalna politika grada i Vlade i taj ko nema novac može da konkuriše da dobije sredstva ukoliko nema dovoljno sredstava. Kada živite u zajednici morate da poštujete pravila. Ko želi da sam odlučuje o tome on može da živi izdvojeno u nekoj kući. Ko živi u zgradi zajedno sa drugim stanarima mora da kreira uređenje te zgrade, održavanje zgrade to je naprosto interes svih“, smatra gradski menadžer Beograda Goran Vesić.
A da li se javni interes poštuje i da li su se zgrade organizovale u skladu sa zakonom biće objavljeno u registru stambenih jedinica, u koji će biti upisana svaka zgrada u Srbiji, izveštava Dragana Biberović za RTS.