Obrada podataka o ličnosti potrošača nije dozvoljena zakonom

Obrada podataka o ličnosti potrošača nije dozvoljena zakonom

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, dva meseca kasnije, ponovo je podsetio na saopštenje od 23. oktobra 2014. godine u kome ocenjuje kao opravdane sve češće reakcije i pritužbe građana i pokreta potrošača na „obavezu“ da prilikom reklamacije ili vraćanja robe daju prodavcima lične podatke uklјučujući i JMBG.

Poverenik u tom saopštenju ocenjuje da je postavlјanje takvih zahteva građanima ne samo kontraverzno sa stanovišta svrhe i neetično, nego i nezakonito.

Poverenik podseća da je na to da se radi o nedopuštenoj obradi podataka o ličnosti još 2011. godine upozorio Ministarstvo finansija i sugerisao da bez odlaganja izmeni podzakonski akt koji predstavlјa „osnov“ za takvu obradu:

„Ustav Srbije u članu 42. jemči zaštitu podataka o ličnosti i utvrđuje da se obrada podataka o ličnosti uređuje zakonom. Činjenicu da se osnov za obradu ovih podataka može stvoriti isklјučivo zakonom, a ne i bilo kojim drugim aktom niže pravne snage potvrdio je i u postupku pokrenutom na predlog Poverenika, Ustavni sud Srbije posebnom odlukom.

Nijednim zakonom nije predviđena obaveza građana da se prilikom reklamacije proizvoda i usluga odnosno vraćanja ranije kuplјene robe legitimišu, odnosno da prodavcima daju bilo kakve lične podatke, a pogotovo ne veoma kompleksan podatak kakav je JMBG.

Takva „obaveza“ nije predviđena čak ni Uredbom o uvođenju fiskalnih kasa (a i da jeste to ne bi bilo u skladu sa Ustavom i zakonom).

Ta „obaveza“ je uvedena jednim najobičnijim obrascem koji nosi oznaku NI – Nalog za ispravku, a koga je svojevremeno donoseći na osnovu navedene uredbe Pravilnik o načinu vršenja ispravke propisao tadašnji ministar finansija i ekonomije i proglasio za sastavni deo Pravilnika.

Situacija u kojoj se, iako bi trebalo da je pri zameni i reklamacije robe dovolјno da građanin ima fiskalni račun, od njega ipak zahteva da se legitimiše, da ostavi svoje lične podatke i da se potpisuje je sasvim očigledno problematična i sa stanovišta svrsishodnosti i sa stanovišta etičnosti i s razlogom je i prodavci i potrošači preopoznaju kao necelishodnu i neprijatnu.

Poseban problem je to što su prodavci uz to ipak prinuđeni da na njoj insistiraju, jer u obrnutom slučaju rizikuju sankcije poreskih organa.

Ovakvim srozavanjem osnova za obradu podataka o ličnosti sa zakonskog nivoa na nivo obrasca, omogućena je masovna, i sa stanovišta mogućih zloupotreba vrlo rizična obrada podataka o ličnosti. Ali čak i nezavisno od toga ovakva obrada podataka bez valјanog pravnog osnova je izvesno nedopuštena, nezakonita.

Zbog toga je zaista krajnje vreme da Ministarstvo finansija normativno rešenje i praksu uskladi sa ustavnim i zakonskim rešenjima o zaštiti podataka o ličnosti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *