Doma zdravlja „Novi Sad“ tvrdi da se na pregled ekipe Službe kućnog lečenja čeka najduže dva dana. Međutim, Novosađani nekad pregled čekaju i po dve nedelje, a često dobijaju odgovor da njihov slučaj nije dovoljno hitan za pregled.
U Službi kućnog lečenja radi ukupno 15 ekipa lekara i medicinskih sestara tj. tehničara – jedan tim u ambulanti u dispanzeru „Liman“, četiri ekipe rade na terenu u prigradskim naseljima, a 10 ekipa angažovano za uže područje Novog Sada, raspodeljene u dve smene.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
„Pre svega, imate sreće ako se iko javi na telefon u njihovoj kancelariji. Kada se neko i javi i vi dobijete priliku da objasnite stanje u kojem je korisnik usluge, poručiće vam da taj slučaj nije u nadležnosti kućnog lečenja. Mom ocu je trebalo da se zameni kateter, a kada smo ih pozvali da izađu na teren i to urade, rekli su nam da im to nije u nadležnosti. Rezignirana sam jer niko iz kućnog lečenja tri nedelje, koliko je moj otac korisnik, nije došao da ga pregleda“ – priča svoja iskustva Jadranka N.
Doktorka Službe opšte prakse Doma zdravlja „Novi Sad“ Branislava Plančak objašnjava da se odgovornost lekara opšte prakse završava onog trenutka kada pacijent postane korisnik kućnog lečenja. Ukoliko je neko privremeno ili za stalno korisnik kućnog lečenja, ta služba je dužna da redovno, u dogovoru sa pacijentom, obilazi svoje pacijente.
„Ako je potrebna kontrola ili izdavanje recepata, pozove se lekar kućnog lečenja i on odredi terapiju. Po sprovođenju terapije, obavlja se kontrola pacijenta i to je u nadležnosti lekara iz Službe kućnog lečenja“, kaže dr Plančak.
Međutim, problem nastaje kod nedostatka komunikacije između službi i pacijenata:
„U kakvom stanju treba da bude pacijent da bi ekipa izašla na teren, i zbog čega se pacijenti ne posećuju redovnije. U početku je ekipa dolazila jednom nedeljno, a vremenom su posete bile sve ređe, iako je njeno stanje bilo nepromenjeno. Morali smo da ih podsećamo da je moja supruga korisnik“, kažeMiroslav N, koji je lično dolazio u kancelariju službe da se žali na kvalitet usluga.
Kako objašnjava, naišao je na nerazumevanje zaposlenih i odgovor da svaku, pa i hitniju posetu mora da zakaže nekoliko dana unapred, a da će ekipa izaći na teren i pružiti uslugu čim se za to stvore uslovi.
Načelnica Službe kućnog lečenja dr Ljiljana Čampara kaže da je prosečan broj obavljenih kućnih poseta između osam i 10 dnevno, iako je normativom propisano šest poseta:
„Pacijent u kući dobija sve one usluge koje je imao i u ambulanti pre nego što je karton prebačen u Službu kućnog lečenja. Za hitnije slučajeve poziva se služba Hitne pomoći. Ukoliko se ukaže potreba za hitan medicinski pregled, pacijenti se javljaju Zavodu za hitnu medicinsku pomoć ili u Službu kućnog lečenja kada lekar iz naše službe kontaktira Zavod za hitnu medicinsku pomoć i dogovori posetu lekara za pacijenta kojem je potrebna neodložna pomoć, to jest lekarski pregled“ – objašnjava dr Čampara.
Jadranka N. kaže za 021 da joj je nejasno zbog čega lekari i tehničari nisu mogli da zamene kateter, iako su ga oni prvobitno i postavili. „Usluge koje bi teorijski trebalo da se pružaju ne sprovode se baš korektno u praksi“, kaže ova Novosađanka za 021.