Novi zakon bez minuloga rada – Iskusni radnici plaćeni kao pripravnici

Mnogim zaposlenima 1. septembra 2014. godine uplaćeno je manje para nego inače jer novi zakon o radu, koji je stupio na snagu 29. jula 2014, propisuje obračun minulog rada samo kod aktuelnog poslodavca, a ne na ukupan staž koji je zaposleni stekao kroz karijeru u više firmi.

Zakon je predvideo da svaka godina obračunatog minulog rada ne može biti manja od 0,4 odsto po godini radnog staža kod poslednjeg poslodavca, ali može biti veća ukoliko je to utvrđeno kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu.

Zakonodavac je obavezao poslodavce da bez obzira na to da li su uskladili opšte akte, radnici potpisali nove ugovore o radu, da se ovaj zakon bezuslovno primenjuje od 29. jula 2014. godine. Zaposlenom koji je novim zakonom ostao bez minulog rada jasno je da je krajnje instanca zakonodavca bila da se smanje plate upravo tako što će im se obrisati godine staža koje su proveli kod nekog drugog poslodavca.

Upitan, da li su ovim zakonom poslodavci direktno bili pozvani da smanje plate svojim zaposlenima bilo u javnom, bilo u privatnom sektoru, Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže, da to nije bila ideja. Cilj ovog zakona bio je, pre svega, da se domaći Zakon o radu uskladi sa zakonodavstvom EU, na koje nas oni stalno pritiskuju.

– Zaposleni koji je ostao bez godina minulog rada, nije automatski morao da primi i manju platu, već je uz odluku poslodavca tu razliku mogao da dobije uz platu kao svojevrsnu nagradu, tako što će ga šef, recimo, nagraditi za odlične rezultate rada, kaže Atanacković.

Isto tako, kaže on, nije u redu da oni koji imaju po 30 godina minulog rada, ali su se slabo zalagali na poslu, imaju veću platu za minuli rad, samo zato što duže rade, od nekog ko radi dve ili tri godine, ali je izvanredan radnik.

– Dakle, na poslodavcu je da vidi kome će praktično nastaviti da obračunava platu kao i do sada, samo bez minulog rada, tako što će mu za toliko povećati zaradu, jer je taj neko to zaslužio – kaže Atanacković.

Oštećeni, međutim, smatraju da je prazna priča da je ideja zakonodavca bila da brisanjem godina minulog rada preuzmu vredne radnike „očišćene” od tereta minulog rada i za toliko rasterete svoj budžet, te željno iščekuju da vide koji će to poslodavci pojuriti na biro rada da bi zaposlili one s po 30 i više godina radnog staža samo zato što im sada dođu kao jeftinija radna snaga bez minulog rada. Gotovo kao pripravnici, piše Politika.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *