Nemački grad želi stanovnike – bili oni Nemci ili izbeglice

Nemački grad želi stanovnike – bili oni Nemci ili izbeglice

Goslar u nemačkoj Donjoj Saksoniji, kao i mnogi drugi manji gradovi, suočava se sa problemom starenja stanovništva i depopulizacije. Gradonačelnik zato predlaže da grad bude otvoren za izbeglice…

Foto: Mesna zajednica u gradiću Pencin (Penzin) u Nemačkoj

Uprkos trendu borbe protiv emigranata, izbeglica, azilanata, ovaj grad želi da ih primi. Neki zbog ove poruke kritikuju gradonačelnika da šalje poruku o ideji koja nije dorađena do kraja, ali drugi ističu da je poruka kao takva veoma važna.

Oni objašnjavaju da ne razumeju druge slične gradove i gradiće koji prave kontejnerska naselja za ove ljude kada ima sve više praznih stanova. Samo iz Goslara svake godine ode između 1.500 i 2.000 stanovnika. Danas ovde živi još samo 42.000 ljudi, pre 25 godina ovde je živelo oko 60.000 osoba.

60-godišnjakinja Uta Libau se već više od dve decenije neprofitno brine za izbeglice, radeći za udruženje Život u tuđini. Oni izbeglice opskrbljuju najpotrebnijim stvarima, prate ih prilikom odlaska u razne javne ustanove, pomažu roditeljima da pronađu školu i mesto u vrtiću za svoju decu.

– Reakcije na moj predlog bile su različite. Neki su mi pisali duga pisma s raznim predlozima a neki pak slali poruke sa sadržajem: „Vi niste više naš gradonačelnik! Gonite se!“ Ipak prevladavaju pozitivne reakcije i konstruktivni predlozi – kaže gradonačelnik Goslara, 38-godišnji demohrišćanin Oliver Junk, koji za sada još uvek nema konkretni plan ili koncept za sprovođenje svoje ideje u delo.

Suzane Oze koja je takođe angažovana u udruženju Život u tuđini pita se kako gradonačelnik zamišlja mogućnost smeštaja izbeglica:

– Goslar za sada ne raspolaže infrastrukturom potrebnom za smeštaj većeg broja izbeglica. Osim da je tema raspodele ljudi u nadležnosti pokrajina, pitam se ko bi se brinuo oko njih. Volonteri u Goslaru su ionako već preopterećeni, više od ovog zaista ne ide. Ako dođe još više izbeglica, potrebna nam je profesionalna pomoć, socijalni radnici, nove strukture. Svega toga do sada nema. Poneki pansioni i hoteli su ovde prazni, ali i oni se nalaze više u okolini Goslara. Ako bismo ljude tamo smestili, oni bi bili izolovani od drugih.

I u nadležnoj pokrajinskoj kancelariji bili su jako iznenađeni Junkovim predlogom. Dirk Linkamp, portparol grada, navodi da se izbeglice ne mogu primati bez postojanja dugoročnog integracionog koncepta.

– Do sad je u Goslaru ostalo da živi tek četiri odsto izbeglica. To znači da se na ovaj način ne može rešiti demografski problem. Mi imamo ovde prostora za smeštaj ali to nije dovoljno. Potrebni su kursevi nemačkog, škole, vrtići, to sve košta. Nalazimo se dakle tek na početku procesa kako bi ljudi ovde mogli i ostati.

Oliver Junk ipak ne želi da odustane od toga da je njegova ideja logična:

– Mi smo poslednjih meseci primili oko 300 izbeglica. Tu mi niko ne može reći da nas je to preopteretilo. Već sledeće godine bi se broj izbeglica u Nemačkoj mogao udvostručiti a Goslar bi mogao takođe da primi više ljudi. Naravno, krov nad glavom nije dovoljan, ali komune imaju dovoljno novca. A kada bismo mi preuzeli izbeglice koje bi trebalo da dođu u Braunšvajg, taj grad bi trebalo finansijski da nam pomogne. Možda u Goslaru razvijemo model koje bi mogle preuzeti druge opštine – kaže gradonačelnik za Dojče Vele.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *