Da li je moguće probleme u životu, naročito kada se nastavljaju u naizgled neprekidnom nizu, doživljavati kao usmeravanje neke više sile koja to čini za naše dobro?
„Neko to od gore vidi sve; Povlači te konce, igra se. Postavi na svoje mesto svako dobro, zlo još pre. Sve vide oči sudbine“, peva Balašević i većini ljudi je to blisko. Niko ne može da tvrdi da je tako, ali verujemo da mora biti. Postoji neka viša pravda. Ali da li u to verujemo kada se nama dešavaju loše stvari? Kada smo suočeni sa preprekama, teškoćama? Da li u tim momentima možemo da se ohrabrimo mišlju „Ko zna zašto je to dobro“?
Džoj Visel, psihoterapeut, ispričala je priču o čoveku koga je upoznala kada mu je već bila 110. godina. On je kao mladić 20-tih godina XX veka otišao u Koreju da radi i pomaže tamošnjem stanovništvu. Zavoleo je i posao i ljude. Oženio se Korejkom i njih dvoje su živeli srećno. Posle nekoliko godina, javljeno mu je da mu se majka razbolela. U to vreme, jedina opcija je bila da krene na tronedeljno putovanje brodom ukoliko bi želeo da se vrati u SAD. Kako nije želeo da ostavi suprugu samu, podneli su zahtev za vizu kako bi i ona mogla da ide sa njim. Nešto što bi trebalo da bude formalnost, čudnim spletom okolnosti pretvorilo se u naizgled stalno odlaganje. Dok nije prošla cela godina. Sa tom godinom i mnogo živaca i brige hoće li uopšte videti još jednom majku živu.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Napokon je supruga dobila šestomesečnu vizu. Doputovali su u Ameriku i proveli divne mesece sa njegovom majkom. Povratak je bio zakazan za 7. decembar 1941. – dan kada su Japanci napali Perl Harbur. Morali su da ostanu u SAD-u. Za to vreme, u Koreji svi Amerikanci sa svojim porodicama odvedeni su u koncentracione logore. Mnogi su u njima ostavili živote. Da nije bilo besmislenih peripetija sa američkom administracijom, i njih dvoje bi tako prošli.
Ako nije baš tragedija u pitanju, da li je moguće probleme u životu, naročito kada se nastavljaju u naizgled neprekidnom nizu, doživljavati kao usmeravanje neke više sile koja to čini za naše dobro?