Početna Magazin Godine Neke činjenice koje nisu kazane u vezi sa sastankom predstavnika UVSP i ministara odbrane Aleksandra Vulina

Neke činjenice koje nisu kazane u vezi sa sastankom predstavnika UVSP i ministara odbrane Aleksandra Vulina

Neke činjenice koje nisu kazane u vezi sa sastankom predstavnika UVSP i ministara odbrane Aleksandra Vulina

Reagovanje Jovana Tamburića, predsednika Udruženja sindikata penzionsanih vojnih lica Srbije na tekst o sastanku predstavnika Udruženja vojnih penzionera Srbije sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom.

U medijima je objavljena vest o sastanku ministra odbrane sa predstavnicima Udruženja vojnih penzionera Srbije (UVPS), koji je održan 30. oktobra 2017. godine. Pored vesti o sastanku, UVPS je na svom sajtu objavio tekst pod naslovom „Neki detalji i činjenice u vezi sastanka predstavnika UVPS i ministra odbrane Aleksandra Vulina

U vezi navedenog sastanka i naknadnog davanja detalja i činjenica o njemu na sajtu UVPS, osećam potrebu da iznesem neke činjenice koje su skrivene od penzionisanih vojnih lica i javnosti Srbije.

Sastanci predstavnika UVPS sa predstavnicima ministarstva odbrane redovno se održavaju posle nekog protesta koji su organizovala ili u njemu učestvovala penzionisana vojna lica Srbije ili pred najavljene izbore. Ovoga puta obe okolnosti su ispunjene. U saopštenjima se obilato manipuliše činjenicama koje većina vojnih penzionera ne poznaje.

Da je sastanak organizovan radi učešća u pranju kompetentnosti Aleksandra Vulina da obavlja poslove ministra odbrane vidi se po zahvaljivanju predsednika UVPS, generala u penziji Draganjca „ministru Vulinu što je uprkos mnogobrojnim državničkim obavezama, odvojio vreme da bi saslušao probleme i pomogao u rešavanju statusnih, materijalnih i drugih pitanja koji tište vojnopenzionersku populaciju“. Koliko će pomoći u rešavanju problema koje je i sam stvorio, obavljajući neke druge dužnosti, ostaje da sudi vreme, a koliko je ministar odbrane državnik, to može oceniti i običan redov među nama.

U iznošenju problema koje imaju vojni penzioneri, predstavnici UVPS su na sastanku izneli i neke u čijem su stvaranju i sami učestvovali ili svojim nečinjenjem doprineli.

Problem plaćanja bolovanja PVL do 30 dana je višegodišnji i njegovim iznošenjem UVPS priznaje da njihov predstavnik u fondu SOVO ništa nije radio ili da UVPS nije preduzeo odgovarajuće mere. Fond SOVO je opljačkan od strane vlasti od 2012. godine, zbog čega je delom urušen sistem zdravstvene zaštite vojnih penzionera i PVL u VS i MO RS, zbog čega je nivo zdravstvenih usluga opao, a iz sistema vojnog zdravstva se neopravdano odliva ogroman novac u budžet, privatne apoteke i zdravstvene ustanove.

UVPS pet godina kasnije se dodvorava ministru, na način nepriličan godinama, bivšoj profesiji i činu predsednika, očekujući da navodni „državnik“ problem reši. Ko će i na koji način u vojno zdravstvo vratiti oko 24 miliona evra samo po osnovu nezakonite isplate bolovanja PVL? Na koji to način deluje UVPS kada za pet godina učešća u vlasti nije rešilo ni jedan problem vojnih penzionera? Ovo oko učešća u vlasti upućenima nije potrebno obrazlagati!

Kada su iznosili tačne podatke oko stambenog NEobezbeđenja vojnih penzionera zaboravili su da iznesu koliko su ustavnih inicijativa odnosno postupaka pokrenuli za ocenu pravilnika o stambenom obezbeđenju u ministarstvu odbrane. Zaboravili su da iznesu da je UVPS, kao reprezentativni predstavnik vojnih penzionera, jer se oni tako lažno predstavljaju, zbog toga što se reprezentativnost ostvaruje ne samo brojem nego i suštinom delovanja, pristao na diskriminaciju vojnih penzionera koja se vrši tim pravilnikom, jer stan dobijaju lakše i brže neke kategorije koje su tek počele da rade za razliku od penzionisanih vojnih lica u nužnim smeštajima, sa ratnim stažom i gomilom bolesti. Očekujemo da će „državnik“ ministar uslišti molbu i „da će u budućem periodu stanove dobijati lica koja imaju najviše bodova“. Kako to da tek sada reprezentativno udruženje konstatuje da uslovi podele neuređenih stanova nisu korektni? Po dokazanoj praksi „reprezentativni“ reaguju „post festum“, kada bude kasno da se prevarenima pomogne.

Inicijativom za vraćanje penzijskog osiguranja u okvire MO, UVPS pokušava da se opere zbog nepreduzimanja mera 2007. godine, kada je donošenjem Zakona o Vojsci Srbije, usklađivanje vojnih penzija regulisano po Zakonu o PIO. Vrli stratezi UVPS bi svoje neznanje, poslovičnu servilnost prema svakoj vlasti i kukavičluk iz 2007. godine, da operu inicijativom o vraćanju penzijskog osiguranja vojnih lica i vojnih penzionera u Ministarstvo odbrane. Narod bi rekao „Što je babi milo to joj se i snilo“. Inicijativa je nemoguća u pravnom sistemu Srbije osim ako sultan ne odluči drugačije. Za početak je dovoljno što se to mnogo sviđa penzionisanim vojnim licima pa će u to ime i adekvatno glasati, jer su, očigledno, svoje pravo da biraju predali svojim reprezentativnim predstavnicima koji im na ovakav način dojavljuju „kako treba“.

Problem prevare vojnih penzionera Zaključkom Vlade Srbije od 30. oktobra 2015. godine, u čijoj su pripremi učestvovali sa ministrom domaćinom, nisu pomenuli jer za njih ne postoji pljačka 150 miliona evra od oštećenih vojnih penzionera. Trajno umanjenje vojnih penzija za redovno usklađivanje iz 2007. godine od 4,21 odsto za njih, koje plaćaju vojni penzioneri, ne postoji. Otimanje advokatskih troškova, kamata i sudskih taksi od osiromašenih vojnih penzionera i ruganje zakonima Srbije za njih „reprezetativne“ ne postoji.

Kada je u pitanju donošenje i primena Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija ponašaju se kao i kod ostalih problema penzionisanih vojnih lica, zbog podrške aktuelnih, prave se ludi. Ništa nisu preduzeli da se nemoralni i neustavni zakon ne donese. Naravno da su sa armijom od 30.000 vojnih penzionera na ulici mogli, a nisu. Pogodite zbog čega!

Ustavnom sudu su, istina, dostavili inicijativu da se isti poništi, ali su od stavova u inicijativi odustali kada su predlog USPVLS o pokretanju narodne inicijatve iskoristili da pokrenu svoju, prevarantsku. Umesto da je sprovedu svi penzioneri Srbije oni su se odlučili samo za UVPS i PUPS. Umesto da traže poništenje, tražili su obustavu primene Zakona. Na pitanje da li država vraća oteto, oni su odlučili umesto vojnih penzionera, da ne vraća. Tu su došli sukob sa pravnim stavovima iznetim u Inicijativi za ocenu ustavnosti Zakona. Inicijativu su vodili suprotno Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi jer im je bilo važno da spreče vojne penzionere da potpise daju inicijativi USPVLS, da im dokažu kako se uz „velike rizike“ bore za njihova prava a političarima da demonstriraju sposobnost da u svom toru prikupe dovoljan broj potpisa. Istina, takvu generalsku sposobnost i dovitljivost su već pokazali učešćem u formiranju PUPS, kao najveće prevare i izdaje penzionera. Problem neusklađivanja penzija za njih ne postoji. Smanjenje realne, kupovne moći penzija za njih ne postoji. Kako bi i postojao kada oni svojim primanjima i biznisima u UVPS nadoknađuju lično smanjenje penzije nemoralnim i neustvnim zakonima.

Moja zahvalnost za inicijativu izmene Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, ali i pitanje šta je PUPS i oni sa njim radio od 2007. godine, da sada ministra–državnika opterećuju sa problemom.

Ulizičke pohvale nekakvih odluka i zalaganja za snaženje Vojske Srbije i sistema odbrane su sramotne za generala vojske u kojoj sam radio. Najobičniji profesionalni vojnici u Vojsci Srbije znaju da je to što je izgovorio ministar magla i neistina. Možda je ministar „državnik“ ali da za nekoliko meseci popravi ono što su njegovi prethodnici rušili 17 godina a koalicioni partneri najbrže, najjače i najbolje za poslednjih pet godina, ne bi mogao ni da je alhemičar, odnosno sam predsednik Srbije.

Ipak je odavanje priznanja ministru za prisustvo na otkrivanju spomenika narodnom heroju Milanu Tepiću i zalaganje da ratni generali budu predavači na Vojnoj akademiji, nešto zbog čega me stvarno zabolio stomak. Zloupotreba istinskog heroja i časnih generala Prištinskog korpusa u politikantske svrhe će verovatno ući u anale beščašća.

Sve ovde napisano dokazuje da nisu imali elementarnih sposobnosti da procenjuju situaciju i donose adekvatne odluke. Čudi me da su uspešno završili neke vojne škole. Pa oni elementarnu stvar nisu razumeli, ne razlikuju državu Srbiju od stranaka i koalicija koje vrše vlast. Naveo sam dosta argumenata koji dokazuju da je to zbog lične koristi.

Zbog takvog načina rada rukovodstva UVPS vojni penzioneri su u najtežoj situaciji od 2000. godine. UVPS učestvuje u primitivnoj predizbornoj kampanji u kojoj dokazuju da su im vrane popile mozak.

Na kraju, da ih pitam zar im te plate, dnevnice, nadoknade putnih troškova i drugi biznisi nisu dovoljni pa razmišljaju o zameni pokojnog kolege na mestu poslanika? Još se čudimo koliko nas civili „cene“!

I sada ipak na kraju, ako prigovorite na nivo, on je odabran u skladu sa stvarnom situacijom.

Jovan Tamburić,
predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije