Početna Draganova nagrada Nada (Novi Sad): Na putevima srpskih ratnika – U čast stogodišnjice Velikog rata

Nada (Novi Sad): Na putevima srpskih ratnika – U čast stogodišnjice Velikog rata

Nada (Novi Sad): Na putevima srpskih ratnika – U čast stogodišnjice Velikog rata

Pesma sa IV konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“ u kategoriji „Najbolja putopisna pesma“.

FotografijaSpomen-kosturnica cerskih junaka, Tekeriš


*

Obilazim Gučevske padine…
Razmišljam o avgustu 1914. godine…
Strahota i glad caruje.
Srbija protiv Austrougara ratuje.
Oni su hteli vojničku šetnju do Niša,
a sa obe strane padali su mrtvi kao kiša.
U ratnom grotlu je vrilo.
Zviždanje i prasak olova sa srpskim – Ura! – se slilo.

**

Na Ceru se epopeja zbila
Srpska vojska carsku pobedila.
Krv se lila šumom, livadama.
Brojali se mrtvi hiljadama…
Samo jedne noći, na padinama legendarnog Cera,
junački je pala divizija cela.
Cer je tada izrasto u diva,
mada nije visoka planina!

***

Slično je bilo na Gučevu, Boranji,
Jagodnji i Sokolskoj planini.
Na Mačkovom kamenu
počivaju samo neki u večnoj tišini…

****

Kolubarsku bitku Prvog Svetskog rata
na terenu svako ponajbolje shvata.
Zato, kada odoh na Rajačke staze,
činilo mi se da za mnom čete vojnika Vojvode Mišića gaze,
da njegovo – Juriš, junaci!!! – odjekuje,
da se topot konjanika duž cele staze čuje,
da je još i danas zemlja Suvobora
natopljena krvlju srpskih sokolova.
O hrabrosti njihovoj još svedoče stene,
vode Kolubare od krvi crvene.
Zato se na Rajcu spomenik uzdigo.
Srpski ga je narod Kaplarima digo,
jer su kao luče ozarili duše umornih ratnika
i vraćali moral vojnika–patnika.
To je cvet mladosti i mudrosti bio.
Za slobodu otadžbine svoju krv je lio.
Duž celoga fronta, gde su bitke bili,
uz pesmu su o slobodi u Srbiji snili.

Dok stazom koračam posle mnogo leta,
shvatam da SLOBODA mora biti sveta.

Nada Damjanović
83 godine, Novi Sad