Formalno objašnjenje za to što nacionalne penzije nisu pogođene smanjenjem jeste da to i nisu penzije, već priznanja, te se ne isplaćuju iz Fonda PIO, ali – isplaćuju se iz budžeta…
Iako bi smanjivanje nacionalnih penzija, to jest posebnih nagrada za uspehe u oblasti kulture, sporta, umetnosti, bilo beznačajno za minus u budžetu, njihovo kresanje imalo bi veliku moralnu poruku, jer u fiskalnoj konsiolidaciji ne bi bilo izuzetaka.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
– Nacionalne penzije dobili su i oni koji su zaradili više novca nego što sam ja u životu video -ovim rečima je Milan Karapandža, čitalac „Politike”, negodovao na vest da su ova priznanja izuzeta iz mera fiskalne konsolidacije.
Formalno objašnjenje za takvu odluku postoji i u najkraćem se može objasniti argumentom da nije reč o penzijama, već o priznanjima. Kao i da se sredstva ne isplaćuju iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Bez obzira na sve to, taj novac ipak ide iz budžeta, a, istini za volju, i čak polovina para za penzije ide iz državne kase, a druga polovina preko PIO fonda.
Drugo opravdanje je da su ta primanja regulisana drugim zakonima. Na primer, akademijski dodaci dodeljuju se po Zakonu o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Smanjenja ovih naknada ne bi donela velike uštede i efekti primene tih mera iz ugla budžetskih brojki bili bi zanemarljivi. Čini se, ipak, da to nije ekonomsko, već moralo pitanje, naročito ako su državni zvaničnici izričito rekli da izuzetaka neće biti, pa će sve vrste apanaža i naknada, takođe, biti smanjene.
Upitan, koliko je moralno da se od umanjenja nacionalnih penzija poštede oni koji ove nadoknade primaju, Milan Nenadić, presednik Saveza penzionera Vojvodine, kaže da je nedopustivo izuzimati bilo koga iz ovog smanjenja, tim pre što su svi drugi, koje je država oporezovala od 22 i 25 odsto, svoje penzije zaradili uplatom doprinosa i radnim stažom, a čime su to zaslužili oni koji primaju ove nadoknade?
– Nedopustivo je da neko ko je radio 35 ili 40 godina u privredi ili proizvodnji, na normi, sada treba da popuni državi budžet od svoje penzije, a da oni koji najviše zarađuju, estrada, ne osete nikakve posledice – kaže Nenadić.
Moralno bi bilo da ovaj predlog uđe u izmenu Zakona o PIO i da ovim povlašćenim stignu umanjenja od 1. decembra koja se tiču i svih ostalih penzionera, kategoričan je on i dodaje da je Ustavnom sudu Savez penzionera Vojvodine uputio već inicijativu za ocenu ustavnosti smanjenja penzija za oko 40 odsto penzionera.
Milorad Vujasinović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije kaže da je prosto neverovatno kako je to vlada zaboravila ili namerno ispustila ove povlašćene da i njima smanje primanja bez obzira što ih nema mnogo. Sad je prava prilika da isprave grešku i da se ovo pitanje nađe pred poslanicima, kaže on.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da nema nikakvog opravdanja da se ova primanja izuzmu iz mera fiskalne konsolidacije. On, ipak, misli da je moguće da su kreatorima fiskalne politike ova primanja promakla, jer efekat ušteda nije veliki, ali da principijelno gledano izuzetak ovakve vrste nije smeo da se desi.
Njegov kolega Miroslav Prokopijević, kaže da nema sumnje da je to učinjeno namerno.
– Iako bi u ekonomskom smislu uštede bile besmislene, principijelno one imaju veliko značenje. Time je praktično vlast otvorila poziv svima da dođu ispred vlade i štrajkuju, jer izuzetaka očigledno ima – zaključuje Prokopijević za Politiku.