Redakciju portala JugPress zanimalo je da li invalidske penzionerke mogu da prežive od svojih penzija. O tome su razgovarali sa gospođom koja je od 2016. godine u invalidskoj penziji.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija (detalj): VitalikRadko za Crello
Šta se dešava sa ženama koje imaju više od 45 godina, ne mogu da rade i da traže bilo kakav posao, jer su zbog zdravstvenih problema u invalidskoj penziji?
Septembra meseca, godine 2016., Marina Đorđević je, posle operacije i raznoraznih terapija, postala invalidski penzioner. Bilo je to mesec dana pre njenog pedesetog rođendana.
„Moja prva penzija je bila niža od prosečne penzije i iznosila je 20.200 dinara. Sa tom penzijom je trebalo da preživim sa ćerkom koja je bila apsolvent na Filozofskom fakultetu u Nišu. Bilo je teško izgurati mesec sa tim sredstvima, ali uz teško odricanje od mnogih stvari i uz praćenje svih akcija po marketima, nekako smo uspevale da preguramo mesec.
„Sada, posle sedam godina, živim sama i imam veću penziju, 35.020 dinara, ali i dalje jedva sastavljam kraj sa krajem. Troškovi komunalija, struja, voda, grejanje, kablovska, telefon itd odnose skoro četrdeset posto moje penzije. Ako na to dodam lekove koje moram da uzimam (neurološka i internistička terapija su lekovi koji se uglavnom plaćaju ili doplaćuju u velikom procentu), onda mi od penzije ostane manje od pedeset posto za hranu i odeću ili obuću ili neke tekuće troškove kao što je popravka kućnih aparata ili bilo čega u stanu. Ako se desi da se nešto pokvari, onda vam je jasno koliko para mesečno ostane za hranu.“
Šala nas je održala
Marina u šali kaže da je prednost penzionera koji žive sami i imaju nisku penziju ta da su uglavnom mršavi. Ljudi im zato zavide na lepom stasu.
„Vremena su jako teška za penzionere, pa jedino uz dobru volju i smisao za humor mogu da prežive ova vremena. Kad na sve to dodamo da vrlo često ne može da se dođe do lekara specijaliste ili se dođe do lekara, ali se čeka mesecima na neke specijalizovane preglede, pa i tu mora da se izdvoji neki dinar kako bi se ti pregledi obavili kod privatnika, preživeti je skoro nemoguće.
„Uz to se pojedini penzioneri osećaju degradirano i od strane opštinskih organa, jer ih preskoče kad se dele penzionerski paketi, vitamini i slično i pitaju se da li oni vrede manje od onih koji su te pakete dobili. Verujte mi, preživela sam mnogo toga, preživeću i bez paketa pomoći, ali bih volela da mi neko objasni zašto ja ne zaslužujem da dobijem penzionerski paket koji su dobili mnogi penzioneri u mom okruženju. Pri tom sam se više puta raspitivala o čemu se radi i dobijala uverenje da će mi paket biti isporučen…“
Marina smatra da je ekonomska situacija mnogo gora nego kad je postala penzioner.
„Inflacija je velika. Uhvatila sam sebe da kupujem samo na akciji, da ubeđujem sebe da mi mnoge stvari nisu potrebne i da su luksuz. To ne bi trebalo tako da bude.“
Izvor: Jugpress