Miodrag (Prokuplje): Negovanje, sećanje, zahvalnost i tradicija

Miodrag (Prokuplje): Negovanje, sećanje, zahvalnost i tradicija

Priča sa III konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja putopisna priča iz Srbije“.

FotografijaCrkva Sv. Trojice u Gornjem Androvcu 

140-godišnjica pogibije pukovnika Nikolaja Nikolajviča Rajevskog i Boja kod Gornjeg Androvca (2.9.1876-2.9.2016)

Tradicionalno učešće u komemorativnoj svečanosti i obeležavanja pogibije pukovniks Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog i stradanja srpske i ruske vojske u borbama protiv moćne turske vojske dana 1. septembra 1876. godine na prostoru Visa u selu Gornji Adrovac.

Učešće u komemorativnoj svečanosti uzela je Ruska ambasada, Vojska Srbije, kao i delegacije lokalnih vlasti iz zemlje i velikog broja delegacija Udruženja srpsko-ruskog prijateljstva, a među njima Udruženje „Toplica“ iz Prokuplja, polaganjem cveća i venaca na spomenik mesta pogibije u porti crkve Sv. Trojice u Gornjem Androvcu. Parastos je služilo sveštenstvo Niške eparhije.

Srpskom vojskom 1876. godine komandovao je potpukovnik Jovan Popović. Primetivši da snažna turska vojska napada i da se desno krilo fronta nalazi u opasnosti, zatražio je pomoć od generala Černajeva koji je bio komandant moravskog fronta. Nedovoljna pomoć stiže sa pukovnikom Rajevskim koji je preuzeo komandu odbrane Visa.

U žestokom napadu turske vojske, Rajevski bude pogođen kuršumom u glavu. Rajevski je pao mrtav. Samo nekoliko minuta pre nego što će ga pogoditi smrtonosno tane, Rajevski je ručao , a polazeći na položaj, rekao je svojim saborcima: „Ako poginem, srce mi ostavite u Srbiji , a telo prenesite u Rusiju“. Da mrtvo telo ne bi masakrirali Turci preneseno je deset kilometara dalje i sahranjeno u porti manastira Sv. Romana. Posle izvesnog vremena, preneseno je u Beograd da bi ga brodom otpremili u njegovo rodno selo Razumovka (Rusija), danas Ukrajina. U porti manastira Sv. Roman stoji grobno mesto u kome je sahranjeno i čuvano srce Rajevskog do današnjeg dana.

Visokom moralnošću Srbija se opredelila za slobodu i samobitnost, i izdržala sve ratne nemaštine, nedaće… Izgradila je svoju državu.

Na mestu pogibije pukovnika Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog, njegova bogata snaha Marija podigla je 1903. godine crkvu Sv. Trojice i spomenik u obliku krsta za sećanje i u znak zahvalnosti. Njegov lik postao je legenda u Srbiji. Podizanje crkve na ovom mestu pomogla je srpska kraljica Natalija Obrenović.

Kako pred ovim spomenikom, tako i pred brojnim drugim spomenicima i obeležjima iz oslobodilačkih ratova, održavaju se komemorativne svečanosti. One su mesto gde se pruža mogućnost mladima da se upoznaju sa slobodarskim i rodoljubivim tradicijama naše slavne prošlosti.

Zato se sećamo, odajući zahvalnost borcima koji su dali živote za Srbiju, pri tom negujući tradicionalne bratske odnose sa ruskim narodom.

Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog ovekovečio je književnik Lav Tolstoj u svom romanu „Ana Karanjina“ u liku Alekseja Vronskog, a to njegovo delo je najprevedenija knjiga na svetu, samo u Americi prodata je u milion primeraka. Posebno je značajno jer je snimljeno filmova u desetak varijanti, pravljeni su operski komadi, mjuzikli, radijske i televizijske adaptacije.

Na mestu pogibije Rajevskog podignut je spomenik u obliku krsta i crkva sv. Trojice u Gornjem Adrovcu posvećena pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom – Vronskom nazvana „Srpska Verona“ kao simbol ljubljavi u literaturi: Vronski i Ana.

Crkva je skladnih dimenzija i proporcija, fasada je obložena keramičkim pločicama boje višnje i boje limuna u vidu mozaika. Od puta do ulaska u hram, zasađen je drvored lipe, sadnice donesene iz Razumovske, rodnog sela Rajevskog. Tako je legenda zaživela o pukovniku Rajevskom.

Miodrag Damnjanović, Prokuplje

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *