Za mlade u SAD praktično je nemoguće naći posao u svojoj ili srodnoj struci i pored stotina prijava koje šalju. Oni svakom godinom postaju sve stariji, bez dana pravog staža, i bez bilo kakvih ozbiljnih iskustva u nekoj oblasti privrede.
Njujork Tajms piše o mladima, pripadnicima milenijumske generacije, koji su tokom prvih godina „karijere“ već promenili nekoliko različitih „zanimanja“, ali nigde nisu mogli otići dalje od probnog rada uz minimalnu zaradu i volontiranja, i za koje je čak i rad na određeno vreme samo san.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Mladi sagovornici u tekstu pričaju da je praktično nemoguće naći posao u svojoj ili srodnoj struci i pored stotina prijava koje šalju. Svakom godinom postaju stariji, bez dana pravog staža, i bez bilo kakvih ozbiljnih iskustva u nekoj oblasti privrede.
Ovakve poslove nekada su obavljali studenti, a stručnjaci koji prate zaposlenost kažu da je poslednjih godina broj diplomaca koji volontiraju prosto „eksplodirao“.
Međutim, neki uzroke za ovo nalaze i u tome što milenijumci traže poslove koji za njih imaju smisla, koje žele da rade, i koji ih inspirišu. Ovakve težnje imaju svoju cenu. Na primer, mali je broj mladih koji žele da budu računovođe, i niži službenici, iako im se vrata „veće“ karijere godinama ne otvaraju.
I tako, ovo „prinudno“ volontiranje, stvorilo je pravu podkulturu volontera. Postoje i specijalizovani časopisi, blogovi i interent forumi, a 2011. godine „pala“ je i prva tužba za izrabljivanje koja je pokrenula i 30-ak drugih. Snaga ove generacije sada pokušava da promeni stvari i sve više kompanija ukida volontiranje pod pritiskom i pred strahom od tužbi.