Za milenijumsku generaciju penzija kakva očekuje njihove roditelje verovatno će jednog dana biti samo u sećanju na prošla vremena zbog studentskih kredita, malih doprinosa i problematičnog tržišta nekretnina. Međutim, ovaj problem treba da zabrine sve generacije, a ne samo milenijumce i njihove roditelje, piše Fajnenšel Tajms.
Poznati časopis upozorava investitore i finansijski sektor da navika pripadnika milenijumske generacije da troši sav novac koji zaradi umesto da dobar deo ostavlja za treće doba, može izazvati dugoročne probleme.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Marketing stručnjaci, koji se ubrzano orjentišu na ovu generaciju, kažu da milenijumci žele velike plate, veliku moć i besplatne usluge na koje su navikli na internetu.
Autor članka čak piše da oni „možda nerviraju“ ali da su važni jer čine kičmu sutrašnje ekonomije. Oni, od svojih 18 do 35 godina, čine i najveći deo radne snage u SAD, pa FT poručuje da „ako ne možete nešto da im prodate danas, onda je vaš biznis u problemu“.
– Ali, nebitna je sad i sama prodaja. Mnogo biznisa čak ne zna ni ko su oni, niti gde može da ih nađe. Dakle, ko su milenijumci? Mnogi od njih su bili na fakultetima kada je izbila ekonomska kriza, što je bacilo senku na njihovu mogućnost zapošljavanja. U trenutku kada je tržište nekretnina u problemu, oni se sele često i ne zanima ih kupovina nekretnine jer na jednom mestu ostaju jedva godinu dana.
Nestabilnost je u srži njihove psihe. Posedovanje stvari? Ne mogu to sebi da priušte. Prosečna plata milenijumske generacije u Velikoj Britaniji je oko osam odsto niža nego što je bila 2008. godine iako su se prosečne plate vratile na nivo od pre krize tokom 2015. godine.
Pored toga, oni imaju visoke troškove života i studentske kredite, čime štednja postaje preskup luksuz. Na primer, uobičajen je dug za obrazovanje od po 40.000 funti jer se godina školovanja kreće oko 9.000 funti.
Tako milenijumska generacija uopšte ne pripada aktuelnom penzijskom modelu u kom se plaćaju doprinosi celog radnog veka. Taj sistem napravljen je za neka druga vremena kada su profesionalci ostajali na svom poslu dugo vremena, i za to bili dobro plaćeni. Nasuprot tome, današnji model je manje izdašan i za plate i za doprinose, i otežava radniku da štedi.
Danas bi u Velikoj Britaniji 25-godišnjaci morali da štede oko 800 funti mesečno tokom 40 godina do penzije u 65. godini, da bi imali penziju od 30.000 funti godišnje. Međutim, da bi mesečno uštedeli 800 funti godišnja plata morala bi im biti 60.000 funti – 5.000 mesečno (duplo veća od pomenute penzije od 2.500 funti).
– Za njih je ideja da poseduju čak i običan muzički CD blesava. Model posedovanja je nestao i sada imate kompanije koje se pitaju kako to da prevaziđu. Tako smo ušli u takozvanu „ekonomiju razmene“ (sharing economy, robna-naturalna razmena), u kojoj se robe i usluge razmenjuju direktno – kaže jedan od sagovornika FT-a.