Mikonos, izdržljivost jednog naroda

Mikonos, izdržljivost jednog naroda

Ostrvo Mikonos je još pre 6.000 godina bilo naseljeno. Doživljavalo je procvate i bivalo uništavano. Sa Delosa, gde je u vreme antičke Grčke bilo čuveno svetilište, stizali su prvi „turisti“.

Naime, stanovnici Delosa su, u vreme svetkovina, kada se znalo da će njihovo ostrvo biti preplavljeno strancima, svoje žene i kćerke slali na susedni Mikonos.

Nakon propasti klasične grčke civilizacije, ostrvo je menjalo vlasnike, ali su ga možda najviše obeležile dve pošasti: gusari i kuga. U toj meri je bilo vezano za gusarske plovidbe, da su ga neki od njih koristili kao utočište nakon „penzionisanja“. Kugu su donosili i gusari i obični moreplovci.

Poslednja je zadesila ostrvo 1854. Stanovništvo je bilo desetkovano, većina preživelih se odselila, tako da nije bilo skoro nikog ko bi obrađivao polja i brinuo se o životinjama.

Crkva je pozvala stanovnike drugih ostrva da se nasele. Tokom II svetskog rata, nemačka vojska je do te mere opustošila ostrvo da je stopa smrtnosti bila veća nego skoro bilo gde u Grčkoj. Zatim je ostrvo postalo bojište u građanskom ratu. 50-ih i 60-ih mladi su listom napuštali ostrvo…

A onda se ostrvo skoro preko noći transformisalo u turistički raj. Mikonjani su među najbogatijim stanovništvom Grčke.

Međutim, starosedeoci ne zaboravljaju nedaće koje su ih oblikovale vekovima. Lokalna izreka kaže: „Naše kamenito ostrvo nije napravljeno od svog naroda; naš narod je stvoren od njegovog kamena“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *