Mere štednje u jednom od najlošijih zdravstvenih sistema Evrope

Srbija je za zdravstvo u 2013. godini po stanovniku izdvajila 272 evra, dok je 2011. godine prosek u Evropskoj uniji bio – 1.900 evra. A plan je da se u zdravstvu primenjuju i nove mere štednje.

Ljiljana Pejin Stokić, viši naučni saradnik na Ekonomskom institutu u Beogradu, u svom autorskom tekstu u Politici, govori o srpskom zdravstvu u kom se, u 2013. godini, po stanovniku izdvajalo 272 evra, dok je 2011. godine prosek u Evropskoj uniji bio – 1.900 evra:

– U EU samo Rumunija i Bugarska izdvajaju nešto manje od nas, ali većina razvijenih zemalja izdvaja preko 3.000 evra, a Švajcarska i Norveška oko 4.000 evra. Aktuelna istraživanja o budućem kretanju rashoda u zdravstvu ukazuju na njihov kontinuirani rast, te u skladu s tim države kreiraju buduće zdravstvene politike.

Nemačka je iz tih razloga vratila stopu doprinosa za zdravstveno osiguranje na 15,5 odsto, samo pola godine posle njenog smanjenja na 14,9, dok je u Hrvatskoj, od 1. aprila ove godine stopa povećana sa 13 na 15 procenata.

– Naša vlada je, međutim, smanjila stope doprinosa sa 12,3 na 10,3 odsto. To znači da će prihodi Fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), koji se ostvaruju po osnovu zaposlenosti, biti umanjeni za 16,3 procenta. Istim aktom, doprinosi za penziono osiguranje su povećani za dva procenta, tako da su ukupna izdvajanja za socijalne doprinose ostala nepromenjena.

– U predlogu vlade dato je i obrazloženje za ove mere. Ukratko, one treba da doprinesu „povećavanju održivosti sistema obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja”. O održivosti sistema zdravstvenog osiguranja nema ni reči u celom tekstu obrazloženja – piše Ljiljana Pejin Stokić. Preporučujemo da ceo tekst pročitate na sajtu Politike.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *