Izgleda da ljudi gaje iluziju da su postali ono što zaista jesu i da je to njihovo poslednje „izdanje“. Donosili bi ispravnije odluke da uzimaju u obzir ono što proživljavaju ljudi stariji od njih, a ne isključivo oslanjanjem na sopstvena predviđanja koja nisu tačna
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Iako znaju koliko su se njihova ličnost, njihovi ukusi i ideje promenili tokom godina, ljudi imaju običaj da potcenjuju do koje mere će se promeniti u budućnosti, zaključak je istraživanja koje je 2013. godine objavljeno u časopisu Science. Izgleda da ljudi gaje iluziju da su postali ono što zaista jesu i da je to njihovo poslednje „izdanje“.
Iluzije stabilnosti opstaju od adolescencije do penzionisanja. Danijel T. Gilbert sa Harvarda je sa kolegama objavio prvo istraživanje koje je obuhvatilo više od 19.000 ljudi starosti od 18 do 68 godina kojima je dat test ličnosti i koji su odgovarali na pitanja o svojim sklonostima, trenutnim i od pre 10 godina, koje se tiču hrane, odmora, slobodnog vremena, muzike… Zatraženo je od njih i da predvide kakvi će njihovi odgovori biti za deset godina.
Umesto da čekaju deset godina da provere da li su njihova predviđanja tačna, istraživači su uporedili osobe različitih uzrasta, upoređujući, na primer, predviđanja 20-godišnjaka sa promenama koje 30-godišnjaci procenjuju da su se desile u prethodnih 10 godina. Iako su promene bile važnije kod mladih, u svim uzrastima učesnici su predviđali manje promene od onih koje su stariji učesnici prijavili da su doživeli.
U drugom istraživanju, istraživači su analizirali rezultate testova ličnosti koje je u proteklih deset godina uradilo 4.000 osoba. Stopa promene veoma je slična onoj koju su prijavili ljudi gledajući 10 godina unazad. Takođe je bila znatno viša od onoga što su ljudi predvideli gledajući unapred.
Ovi rezultati ilustruju teškoće donošenja dugoročnih odluka, naglašavaju istraživači. Prethodno istraživanje ovog naučnika sugeriše da bi ljudi donosili ispravnije odluke uzimajući u obzir ono što proživljavaju ljudi stariji od njih u njihovom okruženju, a ne isključivo se oslanjajući na sopstvena predviđanja.