Lekcija Pariskog gospodina koju nikako da naučimo

Lekcija Pariskog gospodina koju nikako da naučimo

– Ni moja osećanja, ni mi moja visoka pozicija, ne dozvoljavaju mi da prihvatim ovaj novac. Dajem ih de Gatu da napravi zabavu u svoju čast – rekao je Pariski gospodin voditelju, a zatim podsetio na jednu važnu istinu…

Pariski gospodin, čuveni beskućnik sa ulica Havane, Kuba, 1953. godine (sedam godina pre revolucije), našao se na televiziji sa još nekoliko drugih poznatih likova sa ulica tog grada (Bigote de Gato, La Marquesa) i tako je nastala jedna od najpoznatijih anegdota vezanih za njega.

Naime, Gaspar Pumareho, magnat, TV voditelj i pionir kubanske televizije, pozvao ih je da budu žiri u emisiji uživo pod nazivom TV škola.

Pri kraju emisije, Pumareho je rešio da ih nagradi sa po 20 dolara svakom. Kada je pokušao da da novac Pariskom gospodinu, on je odgovorio sledeće:

– Ni moja osećanja, ni mi moja visoka pozicija, ne dozvoljavaju mi da prihvatim ovaj novac. Dajem ih de Gatu da napravi zabavu u svoju čast.

Pumareho je ustuknuo, zaćutao za tren a onda upitao da se taj novac da narodnom sirotištu. Odgovor Pariskog gospodina zapravo je bilo kontra-pitanje koje i danas, nažalost, toliko puta u Srbiji možemo da postavimo:

– Pa, hajde da damo… Ali, šta bogati i država rade, oni koji bi navodno trebalo da se staraju o sirotištu? Ovo je čin dobročinstva i nije u redu da deca u sirotištu primaju milostinju. 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *