U siromašnim zemljama kao što je Kuba imate svega nekoliko mogućnosti: ili će društvo i ekonomija promeniti kulturološki obrazac, ili će produženje životnog veka postati teret…
Pariski gospodin nekada je bio među retkim beskućnicima u Havani. Danas je situacija znatno teža, a beskućnici više nisu retkost. Nije retkost videti i starijeg čoveka koji još uvek obavlja neki posao: prodaje novine, sakuplja konzerve ili pretražuje otpad u potrazi za predmetima koji možda mogu imati neku vrednost, pakuje namirnice na kasi u samoposluzi.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Pomoć se bez razlike deli svim penzionerima, ali i „skorojevićima“, te ionako oskudna pomoć države biva rasuta na više mesta nego što je potrebna, ostavljajući zaista ugrožene u veoma teškoj situaciji.
Stari mogu da zarade oko 300 dolara mesečno na poslovima kao što je čuvanje parkinga, i kada bi se ovakvi poslovi obezbedili onima koji još uvek mogu da rade, pomoć za najugroženije dodatno bi se uvećala.
Kuba ima oko 1,8 miliona penzionera koji primaju prosečno 10 dolara mesečno, a penzije predstavljaju oko tri odsto kubanskog bruto društvenog proizvoda (BDP).
Zato država koja ne može da obezbedi veće penzije možda može da pomoć u hrani i higijeni uputi onima kojima je najpotrebnija, ili da pronađe neke poslove za penzionere koji još uvek mogu da rade, a koji se sada dobijaju „preko veze“ (zvuči poznato? – prim. Penzina).
– U razvijenim zemljama problem je kompleksan. U siromašnim zemljama kao što je Kuba imate svega nekoliko mogućnosti: ili će društvo i ekonomija promeniti kulturološki obrazac, ili će produženje životnog veka postati teret – piše Havana Times.
Kubanske penzije devalvirale su tokom krize 1990-ih godina, a sada, sa liberalizacijom tržišta, građanima je sve teže.