Kompjuter bolje čita izraze lica od ljudi

Kompjuterski sistem bolji je od ljudi u prepoznavanju lažnih bolnih izraza. Dok je nivo sposobnosti ljudi na nivou slučajnog, kompjuter je imao 85% pogodaka. 

Budući da je čovek društveno biće, evoluirao je na taj način da izrazima lica pokazuje drugima kako se oseća. Onda je evoluirao još dalje, u biće sposobno da imitira te izraze, tako da ljudi ne mogu da kažu kako se zaista oseća.

Drugi deo je podjednako važan za društvenu harmoniju kao i prvi. Zamislite kako bi bilo da ne možete da maskirate svoje prave emocije – nastala bi anarhija.

Zato je istraživanje o veštačkoj inteligenciji koje je objavljeno prošle nedelje u časopisu Current Biology prilično uznemirujuće. Tim naučnika sa Univerziteta u San Dijegu i Univerziteta u Torontu otkrio je da je kompjuterski sistem bolji od ljudi u prepoznavanju lažnih bolnih izraza.

Dok je nivo sposobnosti ljudi da prepoznaju lažni izraz lica na nivou slučajnog, kompjuter je imao 85% pogodaka.

Upozorili su nas da su mašine postale inteligentnije od nas, ali sada one počinju i da prepoznaju društvene signale i „osećaju“ empatiju. Istraživači kažu da je ova studija jedan od prvih primera gde je pokazano da su kompjuteri bolji od ljudi kada su u pitanju zadaci vezani za percepciju. To je prilično značajno.

Marijan Bartlet, vodeći autor istraživanja, na osnovu ovoga je pokrenula kompaniju koja proizvodi softver zasnovan na detekciji izraza lica – Emotient.

Ona radi na programiranju mašina da bolje prepoznaju emocije putem znakova koje čitaju na licima ljudi. Do sada je obradila: radost, tugu, bes, strah i gađenje.

Ovo istraživanje je otkrilo da usta najviše odaju kada neko glumi bol. Foliranti su usta otvarali pravilnije, naspram ljudi koji su ga zaista osećali i čija usta su bila „iskrivljenija“.

Po teoriji, to se dešava zato što su voljne i nevoljne nervne reakcije i odgovarajući pokreti na licu pod kontrolom dva različita motorna puta u mozgu: subkortikalnog ekstrapiramidalnog motornog sistema kada je osećaj refleksivan i spontan i kortikalnog piramidalnog motornog sistema kada je nameran.

Razlika je suptilna i lako prevari čoveka, čak i kada je traži. Ali kompjuter može biti programiran da prepozna strukturalne razlike na licu. 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *