Ko živi nakraj sela?

Ko živi nakraj sela?

U našim krajevima stare, mudre žene uglavnom su opisivane kao ružne veštice. Sećate li se neke narodne pesme ili pripovetke gde je drugačije stara žena prikazana?

Sem majke Jugovića kojoj prepuče srce? Ali ona je Majka, to je važna razlika. Stara žena koja nije rod i ako nema nikog svog, gurnuta je na margine društva. Slično je i sa majkom Kraljevića Marka.

Interesantno je da je čak jedan evropski putnik koji je pre par vekova prolazio Balkanom, zapisao da, dok su Srbi uglavnom lepi, stasiti muškarci, njihove žene su zapuštene, a kod Grka je, piše, obrnuto: lepe Grkinje pored sebe često imaju omanje ćelave muževe.

Srbi nisu ni stizali da ostare, a lako li je biti žena ovde? Nikad nije bilo.

Kad je težak život samelje, usahnu obrazi i grudi, izbora se čelo i osedi glava, staru ženu niko ne želi ni da vidi ni da čuje. Ona je ili Baba Jaga ili Babaroga. I živi na kraju sela ili čak dalje – u šumi.

Možda smo mogli nešto da naučimo od tih žena da ih nismo gurnuli od sebe. Možda ćemo jednom želeti da naučimo.

Više o tome šta je u Evropi pojam veštice nekada označavao: 

  • Tersila Gato Kanu, Veštice – Ispovesti i tajne

Savremene priče za razmišljanje o ženama i starosti:

  • Dubravka Ugrešić, Baba Jaga je snijela jaje 

Na slici: Kućica u Valjevskom okrugu, Zapadna Srbija

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *