Kako srebrnu ekonomiju pretvoriti u prednost budućeg sveta (2)

Mit br. 2: Zemlje sa stanovništvom koje stari suočene su sa decenijama niskog rasta
Realnost br. 2: Preduzimanjem mera da se poveća zaposlenost starijih, ekonomska stagnacija može se zaustaviti

U upozorenjima o strašnim posledicama starenja navodi se da će starenje stanovništva neminovno dovesti: u najboljem slučaju – do ekonomske stagnacije, a u najgorem – do pada. Takav scenario je zaista alarmantan. Staro stanovništvo povećava finansijsko opterećenje, stvarajući od penzionog sistema tempiranu bombu i povećavajući zahteve za zdravstvenom zaštitom i sistemima nege starih. Kako sve više ljudi odlazi u penziju, začarani krug niskog rasta i visokih doprinosa će rasti. Sa manje radne snage, raspoloživi prihodi će opadati, smanjujući potrošnju.

U stvarnosti, ovakav ishod nije neizbežan. Lideri mogu da pomognu svojim ekonomijama da izbegnu ovakvu sudbinu preduzimanjem potrebnih mera da bi iskoristili produktivni potencijal starijih ljudi koji su živeli zdravim životom. Ovo znači napuštanje prakse podsticanja i sistema koji sprečavaju starije ljude da ostanu u radnom odnosu, a koje podrazumevaju otpremnine za odlazak u raniju penziju, ili penzione i poreske sisteme koji kažnjavaju ljude koji rade u starijim godinama.

Britanska vlada je 2006. godine uvela oštre zakone starosne diskriminacije, a 2011. godine otišla je i korak dalje potpunim ukidanjem starosne granice od 65 godina. Britanski ministar radnih odnosa Ed Dejvi objasnio je da „penzionisanje treba da bude stvar izbora, a ne prisile“.

Accenture
vidi značajne mogućnosti u povećanju vremena koje ljudi provode u proizvodnom radu
. OECD prosek procenjenih godina u penziji iznosi od 21 do 28 godina za žene i 14 do 24 godina za muškarce. Istraživanje britanske vlade objavljeno 2011. godine nalazi da bi povećanjem vremena u radnom odnosu za samo jednu godinu po osobi, nivo BDP porastao za oko 1%.

Zajedničko istraživanje Accenture i Oxford Economics pokazalo je da bi povećanjem procenta starijih u radnoj snazi i ulaganjem u ljudski kapital, vlade i kompanije mogle da pojačaju ekonomski rast i stvore nova radna mesta.
Procenjuju da bi SAD mogle da povećaju svoj BDP za 442 milijardi dolara i da podignu nivo zaposlenja za pet miliona do 2020. godine. U Nemačkoj, slične mere upotrebljavanja „srebrne ekonomije“ imaju potencijal povećavanja BDP-a za 61 milijardu evra i podizanja nivoa zaposlenosti za 1,5 miliona do 2020. Slično bi bilo i u Ujedinjenom Kraljevstvu i u Španiji.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *