Javna služba pruža još jednu pogodnost – ulaganje u naslednike kao jedan od najpouzdanijih vidova stvaranja dugoročnog kapitala..
Koliko je radnika državne bezbednosti posao „nasledilo“ od roditelja? Koliko ih je predalo svojoj deci? Istina, u bezbednosnim službama ne možemo očekivati visoku transparentnost, ali, koliko je situacija drugačija u čitavom javnom sektoru?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Nekada su mnogi, i radnici i direktori, zapošljavali svoju decu u (svoja) društvena i javna preduzeća i institucije (radnici su nasleđivali radnike, a direktori direktore stvarajući svojevrsne „kaste“ u socijalističkom društvu).
Za pola veka stvorena je svojevrsna „nova aristokratija“, pa je danas teško pronaći „velikog kapitalistu“ (ali i mnogog političara) kome preci nisu bili visokopozicionirani u hijerarhiji SFRJ.
Da li je, i koliko, danas drugačije? Donekle jeste… Današnje elite svoju decu školuju u inostranstvu, gde stiču vredne diplome koje im omogućavaju da se vraćaju u Srbiju i nude narodu svoje stečeno znanje, ili prosto, da ostanu u inostranstvu zauvek oslobođeni teškog nasleđa rodne zemlje.
Tako javna služba pruža još jednu pogodnost – ulaganje u naslednike kao jedan od najpouzdanijih vidova stvaranja dugoročnog kapitala.