Za mnogobrojne javne zgrade u Japanu, koje su izgrađene ’60-ih i ’70-ih godina XX veka, treba da se odluči da li će biti obnovljene ili zatvorene, premeštene ili značajno izmenjene.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Sada nadležni treba pažljivo da pogledaju svoj portfolio i odluče koje zgrade će biti obnovljene, a koje će biti zatvorene, premeštene ili značajno izmenjene. U ovome će svakako važnu ulogu imati i glas javnosti, odnosno korisnika.
Ovde spadaju kancelarije samouprava, škole, biblioteke, centri za javno zdravlje, domovi kulture i društveni centri. Poslu će prethoditi mapiranje zgrada po godini izgradnje, ceni, površini, kvalitetu konstrukcije (prvenstveno otpornosti na zemljotrese), stepen korišćenja i cena održavanja.
Čak i u bogatom Japanu, jedna od opcija svakako će biti privatizacija zgrada, ali i samih usluga, naročito kada se uzmu u obzir velike demografske promene u toj zemlji.
Vrlo je moguće da će doći do spajanja službi i preseljenja pod jedan krov, uz bolju organizaciju koja treba da održi neophodan nivo efikasnosti. Na primer, biblioteke, odnosno knjige, možda bi mogle biti premeštene u društvene centre kako bi i dalje bile na raspolaganju građanima.
U tom smislu, centralna vlast Japana trebalo bi da omogući lokalnim samoupravama fleksibilnost u odlučivanju u skladu sa potrebama zajednice. To pre svega važi za neka ograničenja u smislu upotrebnih dozvola, spajanja funkcija, itd. Naravno, samouprave će se nadati i izvesnim subvencijama od centralnih vlasti, piše Japan Times.