Ilija Plećaš: Nauka je podloga svih ostalih delatnosti – za sadašnjost i za budućnost

Ako se jedan do dva odsto od onoga što se radi u nauci i razvoju plasira u proizvodnju, postižu se takvi finansijski efekti koji opravdavaju sva ulaganja u nauku i razvoj…

Ilija Plećaš, naučni savetnik u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, u tekstu u Politici osvrnuo se na „Bolonjski“ sistem školovanja, za koji smatra da je „korak nazad u razvoju nauke“.

– Svetski kriterijumi kažu: ako se jedan do dva odsto od onoga što se radi u nauci i razvoju plasira u proizvodnju, postižu se takvi finansijski efekti koji opravdavaju sva ulaganja u nauku i razvoj – podseća Plećaš.

– Smatram da uvođenje bolonjske ideje nije bilo dobro za razvoj nauke u Srbiji. Uostalom, smisao „Bolonje“ u evropskim zemljama bio je da se mladi čovek što pre zaposli na odgovarajuće specijalizovano radno mesto. I nisu svi, pogotovo najpoznatiji evropski univerziteti, prihvatili master studije (tri plus dva) – dodaje autor:

– Šta se kod nas desilo? Uvođenjem „Bolonje“ izgubile su se magistrature, koje su bile onaj ključni stepenik, kad se, u stvari, postaje naučni radnik koji je drastično razdvajao mladog magistra od inženjera. I koji je od njega stvarao naučnog početnika, koji će tek nakon doktorata steći uslove da se zaista bavi naukom i da u svojoj oblasti pruži neki pojedinačni naučni doprinos.

– Uvođenje „Bolonje“ u našim uslovima je dovelo do ekspanzije premladih i neiskusnih doktoranada, gde se uočava činjenica da ogromna većina mladih započinje doktorske studije, zato što nema novih radnih mesta, a ne zato što imaju predispozicije da se bave naukom. Rezultat svega je da je naučni nivo novih mladih doktora znatno niži nego pre desetak i više godina. Neka mi neko ospori ovaj zaključak!

– Ipak sam optimista da nauka u Srbiji može da dostigne viši nivo ukoliko se veća pažnja posveti nekolikim našim naučnim institutima u kojima se u nekim oblastima gde Srbija daje evropske pa i svetske rezultate mogu oformiti pravi centri izvrsnosti. Aktivni pristup naših naučnika novom evropskom projektu „Horizont 2020“ može da bude ključna stepenica u razvoju srpske nauke.

– U svetu se za nauku izdvaja četiri pa i više procenata nacionalnog dohotka. Srbija poslednjih desetak godina ulaže 0,3 odsto društvenog proizvoda. Posledica toga je i dobijeni rezultat primene naučnih rezultata. Ako Vlada Srbije, uz sve današnje teškoće, uspe da podigne nivo ulaganja u nauku makar na 0,6 odsto, tvrdim da će se ubrzo videti rezultati. Nama naučnim radnicima ostaje da se nadamo, ali i da aktivno predlažemo ideje koje će podići nivo nauke u Srbiji – zaključuje autor.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *